Пановић: Пролонгирање избора битна тактика; Вулетић: Дужи рок више значи студентима

Говорећи о томе каква је политичка порука одлуке да се уклоне шатори испред Народне скупштине, Зоран Пановић каже да је то процес и да прво треба да се види како је “то шаторско насеље настало”.

“Оно је настало као нека врста фортификацијског објекта да би се евентуално спречиле неке тектонске промене у том гибању маса и то је вероватно једна врста инерције одговара, може чак и фрустрација, на неке раније поразе оне друге Србије, нарочито нека симболика на 5. октобар, иако сада није било избора. Мислим да сада ово уклањање, можда и председник тражи неки елегантан начин да изађе из те ситуације, јер заиста ни многи чланови СНС-а не гледају на то баш као нешто чиме могу да се поносе”, наводи Пановић.

На питање да ли то значи да се један вид политичке мобилизације завршио, Пановић каже да јесте и да је то показало једну врсту промена у структури и власти и подршке.

“Са једне стране се формирало нешто што можда раније није тако било изражено, а то је та једна 'лојалистичка заветничка авангарда' ове власти, која се ипак разликује од неког обичног чланства владајуће партије, владајуће коалиције. Она је показала један борбено-реакциони потенцијал и мислим да смо дошли у ситуацију да је чак можда епилог после свега овога да имамо кабинет и Владу која је можда реакционарнија од оне прошле владе”, додаје Пановић.

Истиче и да имамо чудну ситуацију “да је бивши премијер, који је поднео оставку и пао кабинет, политички јача фигура него актуелни премијер”, као и да то произлази из тога што је бивши премијер и председник владајуће странке.

“Са друге стране, као да је пропао онај пројекат формирања такозваног Покрета за народ и државу, јер колико ми примећујемо у истраживањима, тај бренд се није нешто примио добро ни у чланству СНС-а, а тек СПС има врло лош однос према њему”, наводи Пановић.

Вулетић: Уклањањем шатора власт хоће да пружи руку на практичан начин

Владимир Вулетић пак сматра да када је реч о уклањању шатора суштина је у безбедносној процени да они више нису потребни.

“Слажем се с тим да то јесте био начин да се потенцијално онемогући оно о чему се говорило и то не само на страни власти, него и на страни оних који тада нису тражили изборе, него су идеје биле другачије. У сваком случају, процена је, рекао бих, пре свега да то више није неопходно, да та енергија која је постојала почетком ове године не постоји и да је сада тешко очекивати да се нешто слично томе може да догоди”, каже Вулетић.

Поред тога, додаје, то је један начин да се пошаље порука да улазимо у изборну годину и да је власт хтела да пружи руку, као што је и радила, али сада на практичан начин.

“Показујући да се ова година полако заборавља, да све оно што смо имали, а што је заиста људима већ више преко главе и када је реч о блокадама, па и када је реч о оваквим фортификацијама, што би се рекло. Људи су некако жељни нормалности, а ја мислим да су ово кораци у том правцу”, поручује Вулетић.

"Прикупљањем потписа студената фактички се ушло у изборну кампању"

Говорећи о студентској акцији "Распиши победу" за прикупљање потписа подршке за захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, Вулетић каже да су они тиме фактички ушли у изборну кампању.

“Није се баш знало тачно када је најављен тај протест за 28. децембар шта ће бити. Мислим да је била добра процена да то не буде некакав масовни скуп, онда би се заправо показало колико те енергије више нема. Ово је био добар начин да се уђе у изборну годину, а да се истовремено одржи нека врста интересовања”, сматра Вулетић.

Када је реч о порукама председника Александра Вучића испред Народне скупштине, Вулетић каже да су то поруке некога ко жели да се ситуација нормализује.

“Тако да су то све поруке заправо стабилизације, али да се истовремено и одржи тензија која је неопходна и за ову владајућу страну да уђе у ову изборну годину са идејом да на тим изборима победи убедљивије него раније”, наводи Вулетић.

Пановић: Пролонгирање избора битна тактика и стратегија

Пановић истиче да можемо да кажемо да се симболички кренуло у кампању.

“Али увек треба гледати мало временски, јер ми данас ипак причамо из неког позног децембра 2025. потенцијално о нечему што ће се догодити крајем 2026. То је ипак један велики временски период, а то где је крај 2026. као што је рекао председник, ту је негде и 2027. Ту је већ негде нека редовност избора”, додаје Пановић.

Објашњава да је ту битан психолошки фактор.

“Значи, када неко даје изборе што мора или што је под притиском или када неко даје изборе – ајде да вам учиним. Исто је питање колико нека тема, када су се тражили избори, колико ће бити актуелна и битна на пример за годину дана. Зато је то пролонгирање такође једна битна тактика, битна стратегија”, поручује Пановић.

Сматра да је студентска акција прикупљања потписа тактички боља опција од неког великог скупа. Наглашава и да је реалност на терену да имамо две политичке групације.

“С тиме што је то групација коју представља власт, она је на неки начин дефинисана. Она није дефинисана само у оном смислу колико ће власт у случају избора да понуди неких својих алтернативних опција за заваравање бирача, јер овде власт има ту вештину која се показала неколико пута добром, то је да ако је неком непријатно да гласа за Вучића директно, она омогући да гласа индиректно”, наглашава Пановић.

Објашњава и да је по Донтовом изборном систему, сви гласови који остану испод цензуса прво иду владајућој партији,

“Док са ове друге стране постоји још дилема како ће се та антивучићевска страна организовати, у каквом ће формату она ићи на те изборе. Али ти избори могу бити за годину дана и не значи да ће овако стање бити и та политичка статика и за годину дана", наводи Пановић.

“Овде постоји очигледно једна велика снага коју симболишу и персонификују студенти. Да ли ће та фамозна студентска листа сутра бити нека политичка партија, какав ће њен однос бити према остатку опозиције и опозиције према њој и шта ће бити са том фамозном десницом, шта ће се ту десити – ту постоје неки одговори и то велико бирачко тело које је против власти још нема најјаснију политичку артикулацију”, додаје Пановић.

Указује да то може бити и нека врста предности.

“Та једна хомогеност и идеолошка недефинисаност студентског покрета управо чини његову инклузивност и пријемчивост за многе грађане ове државе који нису оријентисани ка Влади и председнику”, каже Пановић.

Вулетић: Студенти тражењем избора куцали на отворена врата

Прикупљање студентских потписа нема непосредну правну снагу, а на питање да ли могу да произведу дугорочни политички ефекат у смислу мобилизације управо тог политичког спектра, Вулетић каже да постоји антивладин покрет који се сада профилише у односу на опозиционе странке.

“Он мора да одржи неку врсту активизма и активности. Оно што се може очекивати када се улази у изборну годину, то је да уђете са релативно дефинисаним циљевима и идејама. Пошто тога или нема или се с тим из неких разлога излази, онда морате да поставите некакав циљ. Онда је постављен циљ који је суштински, ви тражите расписивање ванредних избора, а већ неколико месеци то стоји и то је куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Када је реч о временском периоду, Вулетић каже да је то суштински небитно, као и да би дужи временски период више значио студентима у блокади.

На питање зашто онда власт не би ишла одмах на изборе, Вулетић одговара да не можете одмах да организујете изборе, као и да то није добро.

“Врло вероватно да ће избори бити у другој половини следеће године и не видим шта је сада ту проблем и зашто би било сада толико важно. Дакле, овде је више идеја – идемо на изборе – да се људи око нечега окупе. Мислим да је то основна порука колико год то било већ куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Поручује и да главна ствар да се студенти у блокади профилишу ко чини ту групацију, као и шта нуде на изборима.

“Више нема простора за оно што је било током прошле године да кажете ми смо против Вучића и то је сада једна страна, ово је друга страна. Мислим да је сада и већина грађана то схватила и очекује једну врсту политичког профилисања. Kандидовања тема, другачијих погледа на економски живот у Србији, другачијих погледа на оно што се овде већ на овај или онај начин говори, али никад не знате ко у чије име говори везано за геостратешко питање и прилике. Тако да су то неке од најважнијих ствари. Наравно, тема Kосова и Метохије неће бити толико истакнута, чак и када је реч о ономе што ће чинити представници власти, али ове две области ће бити нешто на чему ће се ломити копља”, наводи Вулетић.

Пановић: Тајминг врло битан

Са друге стране, Пановић сматра да је тајминг врло битан.

“Да је власт сигурна да би победила сада, она би сигурно расписала изборе. Друго, мало је и цинично очекивати сада неко велико профилисање опозиције. Ту су најбитнији најмањи заједнички именитељи. Мислим да је студентски покрет, довољно су само две речи, уставни патриотизам, ту све стаје, а о том-потом шта друго”, поручује Пановић.

Пита и по чему је власт дефинисана и шта је њена геополитика.

“Избори су потребни да се реше неке дилеме српског друштва. Ми фактички имамо од 2021. блокиран процес европских интеграција. Када погледамо и највећу партију и друге партије, ми формално имамо двотрећински консензус за Европску унију, али то није тако у пракси. Значи, и по том питању су неопходни избори”, сматра Пановић.

Ипак, напомиње, избори могу да реше неке ствари само ако буду репрезентативни у односу на расположење и политичку вољу грађана.

“Па ко победи, победи и коју политику кандидује. Ако изборна патологија буде таква да опет направи нешто што неће осликавати изборну вољу грађана, нама ће се политичка криза продужавати. Ја мислим да је то суштинско питање – да ли избори у оваквој атмосфери могу или не могу нешто да реше? Ако немамо консензус о демократским изборима са иоле стандардима демократских избора, не можемо имати ни консензус у ЕУ. Однос регуларност избора, изборни процес, изборне патологије – то је кључ целе приче. И ту само организована и снажна опозиција може да направи неку врсту баланса снага, власт је организована и јака”, закључује Пановић.