Мрдић предао у скупштинску процедуру предлоге пет правосудних закона

Мрдић је навео да је на писарницу Скупштине Србије предао Предлог закона о изменама Закона о високом савету тужилаштва, Предлог закона о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Предлог закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.

Нагласио је да ће ових пет предлога правосудних закона, на његов и предлог других посланика Српске напредне странке, бити највероватније на дневном реду наредне седнице Скупштине, за коју очекује да се одржи током јануара.

"Као што знамо, део тужилаштва и део судства се отуђио и отео од државе Србије. Ови закони треба да врате праву самосталност тужилаштву и праву независност судству и да имамо бољу организацију рада и судства и тужилаштва", истакао је Мрдић.

Навео је да ће се овај сет закона наћи на првој наредној седници Народне скупштине, заједно са извештајем Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу о одбијању годишњих Извештаја о раду за 2020, 2021, 2022, 2023 и 2024. годину, које, у складу са Уставом и Законом о јавном тужилаштву, подноси врховни јавни тужилац Народној скупштини.

"Како је врховни јавни тужилац Загорка Доловац показала непоштовање према Народној скупштини, која ју је бирала – као и народним посланицима и грађанима који су је бирали, недоласком на седницу Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу – једва чекам да чујем мишљење осталих народних посланика о њеном раду. Очекујем да Народна скупштина усвоји Извештај Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу о одбијању годишњих Извештаја о раду за 2020, 2021, 2022, 2023 и 2024. годину чиме почиње процедура за разрешење врховног јавног тужиоца Загорке Доловац", навео је Мрдић.

Према његовим речима, Доловац се "није удостојила да дође на седнице Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу", а после неусвајања петогодишњиг извештаја о раду, како је рекао Мрдић, она је кренула "у медијску хајку и претње тужбом и кривичним пријавама према њему, као председнику Одбора".

"Када сам прекинуо штрајк глађу, дакле, када ми је живот био угрожен, после првог наступа у јавности, најавио сам да ћу у наредном периоду на седницама Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу с колегама расправљати о извештају о раду Врховног тужиоца и Врховног тужилаштва. То смо и урадили са 11 гласова за, а нула против, гласали за неусвајање извештаја. Најавио сам да ће се ускоро у скупштинској процедури наћи сет правосудних закона", навео је Мрдић.

Изразио је наду да ће ови предлози "добити подршку у Скупштини Србије" и бити усвојени почетком године.

"Србији је потребна правда. Србија би требало да остане правна држава, а мој задатак је да се борим за истину и правду", рекао је Мрдић.

Навео је да је сет правосудних закона радио заједно са групом правних стручњака који су чинили угледни правници, адвокати, као и бивше судије и тужиоци.

"Измене и допуне закона су урађене на основу искуства у функционисању правосуђа, пре свега тужилаштва, а после уставних промена које су – како по статистици, тако и суштински – период са слабијим резултатима у борби против криминала и корупције у односу на време пре промена Устава", закључио је Мрдић.

Оценио је да су уставне промене довеле до политизације тужилаштва, "чији се руководиоци – пре свих Доловац и Младен Ненадић – понашају као да су лидери политичке странке, а не тужиоци".

Мрдић је навео да је утицај страних центара моћи, као и појединих држава и њихових тужилаштава, на рад српског тужилаштва, институционализован и закључио да "Доловац и Ненадић више не крију да одлуке доносе у консултацији са центрима моћи ван Србије". 

"Под њиховим руководством, тужилаштво је постало не орган државе и правосуђа, већ оруђе за рушење легално изабраног председника Републике Србије и Владе", закључио је Мрдић.