Четвртком у 9: ЕУ за све, да ли и за Србију – четири године без напретка

Страхиња Суботић из Центра за европске политике истиче да је Србија успела да обори негативни рекорд од више од четири године без отвореног кластера.

“Недлозак председника Србије на самит у Бриселу, који је требало да покаже јединство је потез без преседана”, сматра Суботић.

Како додаје, у последњих годину дана процес евроинтегација је у стагнацији.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је према техничким условима Србија требало давно да отвори кластер три али да је за Брисел било важније питање владавине права.

“Треба гледати ширу слику – да ли Србија тежи поштовању права, и кроз то је Брисел оцењивао Београд, чак ни то да ли смо увели санкције Русији. Ставља се упитник на то да ли Србија жели да буде демократска земља или клизи ка ауторитаризму. Зато је одложено отварање кластера три”, каже Зечевић.

Према његовим речима, трагедија је за Србију да се стоји четири године у ероитеграцијама додајући да је то је незабележен случај до сада.

Гачевић: Висок степен фрустрације 

Са друге стране, помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевић сматра да је погрешно да се говори о периоду од четири године, јер како каже, процес проширења за све земље кандидате је био "мртав" до прошле године.

"Од 2021. када смо отворили кластер четири, ствари су стајале. Овај процес је комлексан, Европска комисија је имала тада важнију улогу а земље чланице су углавном следиле њен пут", додаје Гачевић.

Указује да смо 2016. године имали спремна за затварање четири поглавља да смо  тада испунили све техничке услове алида су неке земље чланице биле за отварање само два, из својих, политичких разлога.

“То је ригидан приступ према нашим достигнућима. Степен фрустрације је међу представницима власти изузетно висок. Реч је о отварању још три поглавља у кластеру три, јер је преосталих пет већ отворено. Циљеви се стално померају”, додаје Гачевић.

Слободан Зечевић каже да је нпр. Шведска била против отварања кластера због неувођења санкција Русији, док је Хрватска то учинила из стратешких разлога, јер не жели да Србија ојача.

Суботић: Београду поручено да је назадовао на европском путу

Страхиња Суботић тврди да се чак десет земаља чланица ЕУ противило отварању кластера три и да је Београду поручено да је назадовао на путу евроинтеграција.

“Европска комесарка за приширење Марта Кос је више пута рекла да се назадовало на пољу владивине права. Са таквом оценом и снажном критиком Европског парламента није чудно да се деси овакав резултат”, истиче Суботић.

Мирослав Гачевић наомиње да неке земље чланице не би данас задољиле такве аршине.

На замерке да се помиње назадовање у области медија и по питању КиМ, Гачевић указује да је усвојен цео сет медијиских закона и да је потребно време да се они усвоје.

"Правимо табелу са смерницама шта би требало учнинити и правимо план за отклањање тих замерки. На самом крају је конституисање Савета РЕМ-а, чека се још један члан из редова националних мањина. Из поглавља 23 и 24 имамо скоро 20 закона и стратешких документа које морамо да ускладимо са европским законодавством. Ради се на закону о спречавању корупције. Чекало се на препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) при ОЕБС-у и Групе земаља против корупције (Греко) при Савету Европе. Ти процеси захтевају време”, наводи Гачевић.

Према његовим речима, Србија је добила добре оцене када је реч о кластеру два који је окосница ЕУ. Он се тиче се европског, унутрашњег тржишта, најосетљивије области за државе чланице, објашњава Гачевић.

Указује на то да је усглашавање само мали део поглавља 31 који се тиче спољне политике и да је тај проценат сада већи од 63 одсто како је констатовано у октобру. "Имамо заједничке пројеке одбране са земљама чланицама и једини имамо официра за везу у Бриселу", каже Гачевић.

Зечевић: Геостратешка предност Црне Горе

Слободан Зечевић наглашава да је Србија била раније једнака на европском путу са Црном Гором али да се доста променило од почетка рата у Украјини и да је у геостратешком смислу Подгорица много ближе.

“У техничком смислу нисмо далеко али у геостратешком смислу Црна Гора је много ближе, увела је санкције Русији и чланица је НАТО-а. Брисел снажно гура Подгорицу у чланство, а ми смо закаснили са Законом о бирачком списку и касни се са конститусањем Савета РЕМ-а”, додаје Зечевић.

Страхиња Суботић каже да Београд стално крши обећања која је дао Бриселу када је реч о усвајању одређених планова и закона.

“Црна Гора је рекла да ће испунити све услове до краја 2026, Албанија до 2027. Србији је јасно стављено до знања да ЕУ не стоји иза плана који је дала јер је реформска агенда пробила рок и да крши сопствена обећања”, наглашава Суботић.

Помоћник министра за европске интеграције каже да није све тако црно-бело. “Добио сам мејл из Брисела у коме се извињавају што неће стићи на време да нам дају мишљење на одређени закон а тај период је углавном три месеца”, додаје Гачевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видео-запису на почетку текста