Таковска 10: Србија у изборној години – референдумска атмосфера и НИС као највећи тест

Програмски директор "Демостата" Зоран Пановић каже да би, када би избори били одржани сутра, имао за кога да гласа.

"Вратио бих се 35 година раније – сада бисмо били у изборној ноћи јер су први вишепартијски избори после ере комунизма одржани 9. децембра 1990. године. После три и по деценије, нисам сигуран да се вишепартизам код нас примио", истиче Пановић.

Научни сарадник Института за политичке студије Александар Лукић наводи да има за кога да гласа и да је погрешно опредељивати се искључиво против.

"Ако гласаш само против власти, односно за било кога другог ко има шансе да победи ту власт – то није добро. Зато што увек и од нечега што сматрамо лошим има лошије", наглашава Лукић.

Новинар Филип Родић сматра да је увек до сада имао за кога да гласа, као и ванредни професор Факултета политичких наука Бојан Вранић.

"У ових 35 година, понуда партија у Србији је велика и широка, од сатиричних покрета до озбиљних партија и мислим да свако може да нађе своју нишу", напомиње Вранић.

Диверзификација и поларизација

Говорећи о понуди на политичкој сцени и страначкој диферзификацији, Пановић указује да је основна дилема у томе да ли ће избори бити спојени – парламентарни и председнички – или одвојени.

"Политичка сцена је дословно подељена са два доминантна блока и један логичан изборни судар. Власт ће заузети главну колону, док ће друге колоне покушати да артикулишу велико антирежимско расположење на прави начин. Присталице опозиције и противници власти врло позитивно реагују на све сигнале који говоре о уједињењу опозиције и студената", објашњава Пановић.

Лукић тврди да је на делу изборна поларизација у којој постоје два catch all блока.

"Питање је који ће блок добити већу подршку и све води ка референдумском питању и верујем да ће се и кампање припремати у складу са тим контекстом. Проблем који овде видим је питање како да препознамо идеолошке разлике два блока. У овом другом студентско-блокадерском блоку немамо јединствену идеологију", закључује Лукић.

Родић каже да ће избори бити референдумски, са два јасно и оштро супротстављена блока.

"Наслућујем референдумску атмосферу на изборима и поделу између странака власти и студентског покрета који је, чини се, потпуно појео опозицију", истиче Родић.

Вранић наводи да му тренутна политичка атмосфера личи на ону из 2008. године.

"Тада смо имали радикално подељене партијске блокове где бирачи перципирали да гласате за Српску радикалну странку или за Демократску странку. Постојале су, наравно, странке и покрети које гравитирају половима. Тренутна разлика је у томе да бирачи који су опредељени за блок око Српске напредне странке, и донекле Социјалистичке партије Србије, нема померања", наглашава Вранић.

НИС – енергетска криза уочи избора

Вранић каже да је важно говорити и структуралним проблемима са којима се Србија суочава у изборној години.

"Рецимо, криза око Нафтне индустрије Србије чека сваку власт. Поједине ствари цементирају политичке односе тако да је скоро ирелевантно ко је на власти. Криза око НИС-а није политичко него национално питање и највећи је привредни проблем за државу у последње две деценије. Ако не постоји национални консензус око тога, онда би политичка понуда морала да буде таква да се апсолутно сваки актер изјасни шта да се са том кризом ради и на који начин да се реши", истиче Вранић.

Лукић сматра да питање НИС-а није једноставно и да умногоме превазилази оквире Србије.

"Америчка страна је веома умешана јер је увела санкције, а ми смо у тешкој ситуацији због руског власништва. То морају да реше Руси и Американци, ми немамо моћ. Наш највећи проблем је политика санкција. Сутра би онда могли да нам уведу санкције због односа са Кинезима, па да траже признања независног Косова, то не сме да се прихвати као правило", закључује Лукић.

Родић напомиње да се у погледу санкција не треба водити идејом да "ти онај ко ти уводи санкције жели било какво добро" и да су "услови које тај поставља за твоје исцељење".

Пановић тврди да је у контексту НИС-а важно питање спољне политике Србије, која је, према његовом мишљењу, у приличној мери конфузна и контрадикторна.

"Када меримо популарност лидера, огромна већина присталица власти је за Русију и подржава председника Русије Владимира Путина, а само 30 одсто испитаника је за Европску унију у смислу да зна шта то све значи", објашњава Пановић.

Целу емисију Таковска 10 можете да погледате у видео запису на почетку текста.