Нацрт закључака Савета министара ЕУ о Србији и политици проширења

Нацрт подсећа на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истиче да ће се Савет ЕУ накнандно "вратити овој теми", без навођења када ће кластер бити отворен.

"Земље чланице ће се вратити овој теми на основу оствареног додатног напретка Србије, пре свега у областима владавине права и нормализације односа са Приштином, у складу са преговарачким оквиром и са извештајем о напретку за 2025. годину", наводи се у тексту који би требало да усвоје министри европских послова средином месеца, а затим и лидери ЕУ на самиту 18. и 19. децембра у Бриселу.

Реформе у области владавине права

У нацрту који би још могао да буде допуњен пре усвајања, ЕУ позива на ублажавање тензија и "дубоке поларизације" у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права. Од Београда и Приштине се очекује да у потпуности примене Споразум о путу ка нормализацији и анекс о имплементацији, договорен у Охриду 2023. године.

Савет министара у нацрту закључака наводи и забринутост због додељивања српских пасоша држављанима Русије по убрзаној процедури, оцењујући да то представља потенцијалну безбедносну претњу за ЕУ.

Текст поздравља чињеницу да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже "на речима и делима".

"Потребно је да Србија покаже јаку политичку вољу и доследност у примени реформи и да комуницира објективно и недвосмислено о ЕУ."

Шта одређује темпо будућих преговора

Уз констатацију да је Србија до сада отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, Савет ЕУ наглашава да ће напредак у владавини права и нормализацији односа са Приштином и убудуће одређивати темпо приступних преговора.

Европски министри у закључцима наводе да је у Србији након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду дошло до "масовних протеста".

Уз оцену да је слобода окупљања генерално поштована, Савет ЕУ наглашава да она треба да буде ојачана и да треба осигурати безбедност новинара. Наводи се да "извештаји о насиљу и претераној употреби силе током протеста захтевају темељну и непристрасну истрагу."

ЕУ позива Србију да де-ескалира тензије и "превазиђе дубоку поларизацију у друштву" кроз успостављење услова за "инклузивни дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући цивилно друштво."

У нацрту закључака се наводи "жаљење због назадовања у области слободе изражавања" и наглашава значај заштите свих темељних права, укључујући слободу медија и права мањина.

Применити законе "у слову и духу"

ЕУ поздравља усвајање медијских закона, али уједно наглашава да је важно применити законе "у слову и духу".

Србија је позвана да брзо доврши именовање чланова Савета РЕМ-а , а од власти се очекује активно ангажовање у борби против свих облика дезинформација и спољних манипулација.

"Србија треба да обезбеди истински подстицајно окружење за цивилно друштво, медије и академске слободе".

Савет министара ЕУ оцењује да у области правосуђа није било никаквог напретка, док је остварен "ограничен" напредак у борби против корупције и организованог криминала.

Београд је позван да убрза реформе и оствари "конкретне и опипљиве резултате" у владавини права, а да се посебно фокусира на испуњавање прелазних мерила у поглављима 23 и 24.

Савет поздравља усвајање допуна закона о Јединственом бирачком списку и наглашава важност његове "правилне примене, пре свега кроз ревизију бирачког списка". Србија се "снажно охрабрује" да усвоји све преостале препоруке ОДИХРа и Савета Европе о изборном процесу.

Дијалог Београда и Приштине

У тексту закључака о дијалогу Београда и Приштине, Савет ЕУ истиче да ће напредак у ЕУ интеграцијама обе стране зависити од пуне примене свих обавеза из Споразума о путу ка нормализацији и анекса о импементацији из Охрида, као и свих претходних споразума, "без одлагања и предуслова".

Савет наводи да је унутрашња политичка ситуација у Србији и на КиМ била "изазов за напредак у дијалогу" и жали што обе стране нису у целини примениле неколико постигнутих договора.

"Од Србије очекујемо да примени постигнуте договоре тако што ће започети са признавањем докумената и симбола у складу са споразумом из 2023 године, као и да се уздржи од противљења чланству Косова у било којој међународној организацији, у складу са чланом 4 споразума."

Статус школства, здравства и других структура које подржава Србија, треба да буде решен на координисан и транспарентан начин, у складу са дијалогом

Закључци наглашавају очекивање да ће се Срби реинтегрисати у приштинске институције на свим нивоима, укључујући судство и полицију.

Савет министара наводи "дубоку забринутост јер Србија није испунила очекивања о одговорности за насилни напад на косовску полицију" у Бањској у септембру 2023 године.

"Дубоко жалимо због недовљне реакције Србије у овом погледу, као и због нарушавања процедура у дијалогу везаних за правосуђе и међусобну правну помоћ."

Забринутост због додељивања српских пасоша држављанима Русије

Европски министри су забринути и због чињенице да су "руски држављани стекли право на путовање без виза у ЕУ добијањем држављанства Србије по убрзаном поступку". Оцењено је да то представља потенцијални безбедносни ризик по ЕУ.

Савет позитивно оцењује недавно повећање усклађености Србије са заједничком спољном политиком ЕУ, али наглашава "снажно очекивање" да Србија брже иде ка пуној усклађености, пре свега са санкцијама против Русије и Белорусије, као питању од највишег приоритета.

Србија је позвана да се "уздржи од акција и изјава које су супротне позицијама ЕУ у спољнополитичким и стратешким питањима."

Поздрављена је помоћ коју Србија пружа Украјини, уз позив Београду да сарађује са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.

Поздрављен је и "добар ниво припремљености Србије" у економским критеријумима и развоју функционалне тржишне економије. Београд је позван да настави са развојем капацитета за суочавање са конкуренцијом у ЕУ и спроведе структурне реформе.

О годишњим закључцима ЕУ о политици проширења расправљаће Савет министара европских послова ЕУ 16. децембра, а затим би требало да они буду и формално подржани на састанку лидера ЕУ 18. и 19. децембра.

Дан раније, 17. децембра, у Бриселу ће бити одржан још један заједнички самит лидера ЕУ и земаља Западног Балкана.