Кандидати између балканске чекаонице и чланства у ЕУ без права вета

У Бриселу и земљама чланицама све се више говори о заштитним механизмима, пробним периодима и другим моделима који би привремено ограничили нека права нових земаља чланица. То би требало да омогући проширење ЕУ, чак и ако у међувремену она не спроведе сопствене унутрашње реформе.

Антон Хофрајтер, председавајући одбора за Европу у немачком Бундестагу заложио се за пуноправно чланство Црне Горе и других кандидата, уз привремено ограничење гласачког права.

"Црна Гора брзо напредује и ускоро ће бити спремна за чланство. ЕУ треба да започне рад на приступном уговору у којем ће понудити пуноправно чланство, али без права на вето, све док ЕУ не реформише његову употребу", каже Хофрајтер.

Хофрајтер наводи да пријем мањих земаља као што су Црна Гора и Албанија не захтева свеобухватну  реформу ЕУ и да је вето једино питање које треба решити . "У нашем интересу је да се проширење не одлаже због тога и да немамо више сивих зона у Европи", сматра немачки посланик.

Брисел први пут после много времена отворено говори о роковима за пријем нових чланица до краја ове деценије. Али многи у ЕУ, укључујући и две највеће земље чланице Немачку и Француску, истичу да је пре наредног проширења неопходна реформа унутрашњег функционисања ЕУ.  

Упркос томе, дебата о тој реформи већ дуго се одлаже. Предлози Комисије, првобитно најављени за пролеће 2025. године, најпре су померени за новембар, а затим за крај године или почетак следеће.

Тај документ би требало коначно да одговори како ће проширење утицати на функционисање институција, буџет, владавину права и поштовање основних вредности после приступања нових земаља.

Марта Кос: неопходни заштитни механизми

Комесарка за проширење Марта Кос каже да су неопходни заштитни механизми који ће бити "неприметни за земље које поштују правила", али који могу да " покажу зубе" ако се правила крше.

Марта Кос каже да заштитни механизми треба да спрече улазак "тројанских коња у ЕУ" – земаља које би по приступању одустале од владавине права и злопотребљавале право вета.

О таквом моделу још пре шест година говорио је бивши директор за Западни Балкан у Европској комисији Пјер Мирел. По њему, нове земље чланице имале би сва права, посланике у парламенту и приступ фондовима – али не и право вета на одређено време,  док не покажу стабилну владавину права. Био би то период пробе или консолидације, користан и за решавање билатералних спорова и евентуалну реформу саме Уније.

"Предложио сам овакав модел како бисмо избегли пост-приступни мониторинг какав смо имали са Бугарском и Румунијом. То је било само делимично успешно. Зато би боље било имати својеврсни пробни период. То би свакако било уверљивије за земље чланице" , наводи Мирел.

Суботић: Модел фазног приступања

Страхиња Суботић из београдског Центра за европске политике истиче да је његова организација развила модел фазног приступања који би спречио да земље кандидати остану испред улазних врата ЕУ, због немогућности Уније да се реформише.

"Сви ови предлози желе да предупреде сценарио у којем би, рецимо, Црна Гора била спремна за чланство, а Унија не би била спремна да апсорбује чак и ту једну малу Црну Гору од 600.000 становника, јер не треба заборавити - колико год је она мала, њен вето је подједнако велики као и онај који има Немачка”, наводи Суботић.

Многе земље чланице начелно подржавају пријем нових земаља и реформе. Али ако унутрашња реформа значи мање новца за њих - или моћи при одлучивању - радије је одлажу.

У Бриселу постоји велика бојазан да би ЕУ са преко 30 чланица са правом вета била нефункиционална. Али за укидање области у којима је се одлучује једногласно, потребна је једногласност и то је парадокс чије решавање би могло да потраје. У таквој ситуацији, на сцену ступају алтернативна решења, наводи Суботић.

“Зато се разговара, не нужно у кабинету Марте Кос, али међу чланицама, да се ипак привремено ограниче права вета будућих чланица. Али, то не треба мешати са другоразредним чланством, што се често чини, зато што би то било привремено, истекло би по аутоматизму и не би могло заувек да се обнавља", каже Суботић.

Ауштревичиус: Или сте члан или нисте

За Петраса Ауштревичиуса, известиоца Европског парламента за стратегију проширења – ограничавање права гласа нових земаља, макар и привремено, није добар пут. Наводи да подржава постепену интеграцију, али да стварање неке врсте получланства ускраћивањем права гласа - није прави европски приступ.

"Ако је ЕУ озбиљна, вероватно може да договории дуже прелазне периоде у неким секторским политикама или финансијским расподелама, али право гласа за мене делује као важан део чланства. Или сте члан или нисте", каже Ауштревичиус.

Петрас Ауштревичиус упозорава и против ризика "трајних привремених” решења.

"Пратим европске интеграције већ 25 година и из искуства знам да ти такозвани привремени и прелазни периоди понекад не буду привремени, већ трају јако дуго", рекао је он.

Против идеје о ограничавању права гласа је и Сандро Гоци, известилац Европског парламента за реформу ЕУ.

"Стварање прве и друге лиге земаља чланица је лоша идеја. Уместо да уради свој домаћи задатак, ЕУ би тако избегла право питање, а то је реорма управљања Унијом. Ако се реши питање управљања, нема потребе да се праве две категорије земља чланица, сматра Гоци.

И комесарка Марта Кос истиче да не жели увођење неједнакости међу чланицама ЕУ. Потребни су заштитни механизми који могу да значе губљење неких права, ако се не поштују обавезе и дужности, али не може бити две врсте чланица.

Бивши директор за Западни Балкан Пјер Мирел признаје да би привремено ускраћивање вета створило две категорије земаља чланица. Ипак, верује да је то – у садашњој клими неизвесности око унутрашње реформе - мање лоше решење.

"Радије бих прихватио решење које привремено прави разлику између чланица. За укупни кредибилитет проширења то је боље - него да земље кандидати остану и даље у чекаоници, не знајући не само када, него да ли ће приступити Унији", наводи Мирел.

На потезу је сада Европска комисија, од које се очекују предлози унутрашњих реформи.

Текст и прилог произведени су уз подршку програма Innovation. Media. Minds: ЕУ подршка јавном новинарству на Западном Балкану којег спроводи Гете-Институт у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.