Конференција СПС-а поводом три деценије од Дејтона – споразум између мира и ревизије

Ја сам оптимиста и верујем да ће преговори успети, изјавио је Слободан Милошевић по слетању у Дејтон где је договорен споразум који ће после три и по године рата донети мир Босни и Херцеговини. Преговарачке делегације српске, хрватске и бошњачке стране међународни представници окупили су у хотелу симболичног имена "Нада".

Наду да ће исход преговора бити позитиван потврдио је и тадашњи амерички државни секретар Ворен Кристофер.

"Данас имамо врло важан задатак, треба да дамо шансу БиХ да постане земља мира, а не поље смрти", изјавио је Кристофер.

Како се до тога стигло, колико је важно наслеђе Дејтона и колико се споразум данас поштује – била је тема конференције у организацији Социјалистичке партије Србије. Лидер социјалиста Ивица Дачић подсећа да је споразумом БиХ уређена као сложена држава два ентитета и три конститутивна народа, а да се мир заснива на поштовању принципа равноправности.

"Нажалост, од тренутка потписивања споразума до данас тежња да се споразум уруши и Република Српска прогласи геноцидном творевином и као таква избрише као један од два ентитета у БиХ. Први ревизиониста је архитекта споразума Холбрук, који је рекао да заговара Дејтон 2 – дух Дејтона уместо слова Дејтона. ЕУ томе додаје да треба БиХ да говори једним гласом. Велико је питање шта се данас у БиХ примењује, да ли устав из Дејтонског споразума или накнадна креатура коју су наметнули високи представници", нагласио је Дачић.

Да договор није био лак сведочи Горан Милиновић, шеф Милошевићевог кабинета и учесник готово свих мировних преговора. Подсећа да су у српској делегацији била три члана из СРЈ и три из Републике Српске, и да су често различито гледали на процес преговора. После три недеље проведене у америчкој војној бази до њих је стигла вест да бошњачка страна не пристаје на договор. Милошевић, каже, у том тренутку тражи хитан састанак са Туђманом.

"На састанку са Фрањом Туђманом председник му је предложио да њих двојица потпишу споразум независно од воље Изетбеговића, чије место за столом може да остане упражњено. Туђман се сложио са овим предлогом. Уследио је састанак са Вореном Кристофером. У том разговору Милошевић је учинио још један корак ка миру, где су питања разграничења ентитета – питања Сарајева, Брчког и  територијалне пропорције 49 РС – 51 Федерацији била окончана", навео је Милиновић.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ парафиран је у бази "Рајт Петерсон" код Дејтона 21. новембра 1995, а три недеље касније потписан у Паризу. Сведоци уговора у Јелисејској палати били су представници Контакт групе, односно лидери Америке, Немачке, Француске, Велике Британије и Русије, као и представник Европске уније.