Ђурић: Споразум Хрватске и Словеније гради зидове уместо мостова, Србији није потребна врућа политичка јесен

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић каже да војни споразум између Словеније и Хрватске порука да се у региону "граде зидови уместо политичких мостова". Читав процес није био инклузиван и транспарентан због чега смо забринути, уверава шеф српске дипломатије. Наглашава да је посета председника Србије Кини веома значајна и да одражава слободарски курс Србије. Не треба нам врућа него радна политичка јесен, истиче Ђурић, коментаришући протесте и вишемесечну друштвено-политичку кризу у земљи.

Министарство спољних послова саопштило је да билатерални војни споразум Хрватске и Словеније доприноси "расту тензија и продубљивању подела", а ресорни министар Марко Ђурић сматра да Загреб и Љубљана на овај начин шаљу поруку "политике зидова, уместо политике мостова".

"Не споримо им право да сарађују у области одбране, али нам боде очи што сам процес није био инклузиван и транспарентан, јер се налазимо у региону који је у претходних 30 година прошао кроз свашта. Не можемо да заборавимо да је већина земаља у околини већ у НАТО-у, тако да практично већ имају сарадњу. Стварање додатних савеза без консултација са суседним земљама изазива забринутост. Све мора бити транспарентно, то је добар обичај", каже Ђурић.

Истиче да раздору на Балкану доприноси и Меморандум о војној сарадњи који је Загреб у марту потписао са Тираном и Приштином, што је за њега "несумњива провокација".

"Све ово нас не доводи већем поверењу и ближој сарадњи", закључује саговорник Јутарњег дневника Радио-телевизије Србије.

Српски курс у геополитици

Говорећи о посети председника Србије Александра Вучића Кини, Ђурић наглашава да је у питању важно путовање, напомињући да је Србија независна земља која слободно може да тргује са Кином, али и на европском тржишту.

"Ми смо на курсу сарадње, слободе, независности и пријатељства. Ми тежимо чланству Европској унији, али смо и једина земља у ширем региону која има споразуме о слободној трговини са Пекингом, евро-азијским земљама и државама у Африци и на Блиском истоку, а да одржимо приступ тржишту Уније. Остварили смо напредак са Кином, али и Сједињеним Америчким Државама", сматра Ђурић.

Како каже, важно је да Београд и Вашингтон имају развијене односе, које се шире у више праваца.

"Циљ је да унапредимо економску, али и друге видове сарадње – од науке, уметности, културе, одбране… Имао сам част да као представник Србије будем примљен код државног секретара Марка Рубија. Лансираћемо стратешки дијалог са Америком. Значајно смо боље позиционирали Србију у очима САД. Администрација Доналда Трампа има више слуха за нас", истиче Ђурић.

О дешавањима на КиМ

Објашњавајући контекст ситуације на Косову и Метохији, српски шеф дипломатије наводи да је много разлога због којих је Београд незадовољан односом међународне заједнице према Србима у јужној српској покрајини уочи предстојећих локалних избора.

"Највећа безбедносна гаранција Срба на КиМ су наша одговорна политика, војска и пријатељи у свету. Међународна заједница је гледала кроз прсте на апартхејд Аљбина Куртија који спроводи на Косову и Метохији. Срби постају грађани другог реда на том простору. Важно је да јединствено наступимо на следећим изборима", тврди Ђурић.

Унутрашњи немири

Ђурић тврди да "Србији није потребна врућа, већ радна јесен", коментаришући протесте и вишемесечну друштвено-политичку кризу.

"У том смислу, важан је мир. Председник је позвао на дијалог, сви заједно је потребно да допринесемо смиривању тензија. Треба да наставимо са политиком пружања руке у доба високе поларизације. Једино не пристајемо на насиље, које је уочљиво. Без обзира на политичке разлике, овај вид борбе не можемо да прихватимо. Све остало је разумљиво и легитимно", закључује Ђурић у разговору за Радио-телевизију Србије.