Миливојевић за РТС: Курти Српску листу види као конкуренцију, потребна конкретна акција западних центара

Са два гласа за, два против, и седам уздржаних, централна изборна комисија у Приштини пре неколико дана није оверила право Српској листи и њеним кандидатима, да учествују на локалним изборима на Косову и Метохији заказаним за 12. октобар ове године. 

Српска листа тумачи одлуку као дискриминаторску и противзакониту и поднела је јуче жалбу. 

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да се понавља сценарио у покушају да се Српска листа склони са политичке сцене.

Сматра да Курти Српску листу види као конкуренцију, односно као нешто што обезбеђује Србима позицију у северним општинама Косова и Метохије, где он на сваки начин покушава да некако задржи власт и у неком будућем времену.

"Мислим да би прави излаз из овога био да се понови ствар као и прошлог пута, да се у жалбеном поступку ово одбије. Велика је одговорност страног фактора, јер од њега зависи то какав ће распоред бити. Ми поново видимо реакције и вербалне и са политичким порукама да је ово ипак неприхватљиво и недопустиво. То важи и за Сједињене Америчке Државе, важи и за Европску унију и за Квинту", каже Миливојевић.

Међутим, како напомиње, потребна је конкретна акција.

"Ови избори су врло важни, зато што преко ових избора може да се мало врати један повољан политички амбијент и да се створе услови за наставак дијалога. Ја мислим да Курти управо то жели да избегне. Жели да спречи Србе да потврде своју позицију и дођу на власт у северним општинама Косова и Метохије, као и у другим где имају већину, и да онемогући српски корпус да на основу својих права и реалног стања оствари своје интересе како би се створили услови за опстанак српског народа", истакао је гост Дневника.

"Нека врста етничког чишћења"

Миливојевић додаје да "све ово што се ради у ствари иде у прилог неке врсте етничког чишћења на један специфичан начин".

"Сведочимо прогањању, затварању институција, свега што има везе са Србима на Косову и Метохији", наводи он.

"Три и по године ми у ствари присуствујемо једном специфичном, рекао бих етничком чишћењу, када је реч о српском народу, почев од репресије преко политичких одлука овог типа. То је с једне стране, а с друге стране истеривање српске државе са простора Косова и Метохије преко неких институција које су тамо функционисале", подвукао је.

Према његовим речима, остало је још само да видимо да ли ће кренути и на здравство и на образовање и тиме практично онемогућити нормалан живот српском народу.

"Тако да понављам, једно специфично етничко чишћење које траје и које је у стратегији Куртија и Самоопредељења са покушајем да се до краја реализује, а да он то спроведе преко власти. Искључивање Српске листе било би у прилог такве стратегије и доприносило би даљем маргинализовању српског народа и онемогућавању нормалног живота српског народа", каже Миливојевић.

"Велика одговорност међународних фактора"

Понавља да је велика одговорност међународних фактора. "Они су омогућили да са три посто Курти влада на северу Косова и Метохије и допринесе да се 20-25 посто  Срба исели са тог простора. Ово је сада најозбиљнији тест да ли је то на неки начин стратегија коју и међународни фактори подржавају. И мислим да је ту ризик да се потврди теза да ипак иза тога стоје међународни фактори који имају контролу над Косовом и Метохијом, мислим на западне центре", наводи он.

Запитао се да ли је смисао те стратегије да се Србима наметне косовска државност силом.

"И да се на неки начин Срби онемогуће у свом опстанку са оним средствима које имају на располагању, да им се укину сва права и могућност нормалног живота и опстанка на тим просторима", рекао је Миливојевић.

Случај Додик и референдум у Републици Српској

Миливојевић сматра да је ситуација у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској, још једно отворено политичко питање после пресуде Суда БиХ на основу одлуке високог представника Кристијана Шмита и одговора Народне скупштине Српске која је за 25. октобар заказала референдум о одлукама Шмита и Суда БиХ.

"Оно што је сасвим јасно овим одлукама се, заправо, суспендује право српског народа да бира своје представнике. Није овде у питању Додик као личност, овде је у питању институција председника. Уједно, суспендован је и добар део Дејтонског мировног уговора, који подразумева два ентитета, али на начин који сваком ентитету гарантује своје институције. Дошло је и до подривања Устава БиХ и важећих норми и правила демократског друштва", истакао је Миливојевић. 

Наводи да у овом случају постоји двоструки проблем. 

"Један је ускраћивање права српском народу да бира своје представнике. Други је да Шмит има проблем са легалитетом и легитимитетом јер није верификован у Уједињеним нацијама, а преузима законодавне ингеренције на простору једне условно суверене државе. Стога, овде је у питање доведена и сувереност Босне и Херцеговине", сматра Миливојевић. 

Закључује да је у таквом контексту српском народу у Републици Српској преостало једино да у политичком смислу своју вољу изрази на референдуму.

"То је демократски политички акт који треба да врати политичку вољу српског народа и право да бира своје представнике. Напросто, српски народ неће прихватити одлуку Шмита, и то треба рећи јасно и гласно. И треба појаснити да одлука Скупштине РС о референдуму није потез одбране Додика него одбране институције председника", указује Миливојевић. 

Наглашава да Шмит има извесну подршку западних сила због чега је ситуација деликатна. 

"Још постоји квантум политичке воље страног фактора који подржава овакав сценарио", наглашава каријерни дипломата Зоран Миливојевић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.