Премијер Мацут за РТС: Образовни систем је стуб друштва и не можемо тиме да се играмо

Осам месеци од почетка блокада универзитета у Србији, на свим факултетима почела је надокнада наставе. Колико студената у овом тренутку надокнађује наставу, да ли се одржавају колоквијуми и испити, до када мора да буде завршена надокнада, како би се уписала нова академска година? Зашто је важна вест за све грађане усвајање измена Закона о уџбеницима?

Председник Владе Србије Ђуро Мацут рекао је за РТС да је одмах након почетка рада његовог кабинета, ступио у контакт са представницима Универзитета.

"Наравно, тај читав процес је трајао у неколико етапа - од једног, неповерења и нереалног очекивања да се може све решити, па до реалности у којој се сада налазимо. Већ на самом почетку ја сам покушао да дефинишем да је образовни елемент којем ми морамо да се посветимо потпуно одвојен од неког политичког момента и да не идемо са тим да испуњавамо захтеве свих могућих врста, јер то није реалност“, каже Мацут.

Ако говоримо о високом образовању, сматра да треба да говоримо о институционалном усмеравању младих људи ка знањима и да то не треба да буде позорница било каквих дешавања, што је, како каже, и прописано Законом о високом образовању.

Међутим, мешање ове ситуације која се дешава задњих месеци нас је сматра и увела у ситуацију једног продуженог одлагања почетка наставе. Ипак, додаје представници свих државних универзитета су схватили да морамо што пре да се вратимо у редовне токове, јер ћемо, како је навео, "изгубити и садашње генерације које су већ у једној конфузији, али и нову генерацију која долази".

"Постоји период од шест недеља рада, да се доврши зимски семестар, започне летњи и обави један испитни рок на факултетима који то имају као прописано у својим статутима. На тај начин ће се показати активност факултета. Ја као професор Београдског универзитета свакако морам да подржим да наш Универзитет у Београдски, али и сви други у Републици, прораде и раде јер то је за добробит нашег друштва“, каже Мацут.

Напомиње да је задовољан радом два универзитета, то су Крагујевачки и Нишки, који су, како каже, "показали изузетну спремност, пре свега Крагујевачки, да креативно преброде ово све без велике помпе, што је јако битно".

"Из тог разлога је и моје непојављивање у медијима управо одговор на ову ситуацију, да не треба бити преагресиван у том смислу, треба пустити ствар, да усмеравамо, али да пустимо да се све деси. Тако да је Крагујевац показао врло велику флексибилност са онлине наставом и они су већ привели крају комплетну школску годину“, нагласио је Мацут и додао да сви универзитети раде у неком обиму.

Напомиње да то даје наду да ћемо пребродити ову кризу, јер како каже "образовни систем представља стуб овог друштва и ми не смемо тиме да се играмо". Додаје да не треба да доводимо у везу образовање са актуелностима на политичкој сцени.

Навео је пример Београдског медицинског факултета који је већ у првом року - јануарски рок, имао неколико хиљада пријављених студената.

"Са једне стране имамо блокирања наставе, која је по мени већ неодговарајућа и неадекватна, односно непотребна. Имамо и велику жељу студента да доврше своју академску годину. Тако да мислим да ће превладати један академски разум и да ће и колеге на факултетима заправо својим личним примером погурати ову целу ствар“, поручује Мацут и додаје да су се и на његов позив сви студенти његовог факултета одазвали.

Према његовим речима, руководиоци академских установа, односно декани, и ректори треба да дају лични пример и да покрену целу ствар и да одрже сувереност својих универзитета кроз свој лични допринос и лично приказану активност.

И даље блокиране зграде на неким факултетима

Мацут каже да још увек имамо неке универзитете које имају блокиране зграде, односно ректорате као што су Београдски и Крагујевачки.

"Нажалост, такве ситуације показују и слабости у раду универзитета, које свакако морамо да унапредимо. Мислим да је ту и одговорност људи који јесу присутни у руковођењу, али исто и тих студената или људи који заузимају зграде факултета. Мислим да је крајње време да схвате реалност у којој се налазимо да треба ипак разговарати и вратити се у редован животни ток“, напоменуо је премијер.

Подвукао је да нико не врши никакву репресију над универзитетима и тврди да су све вести и изјаве у том погледу нетачне.

"Ни у једном тренутку нико није ступио на универзитете и на факултете појединачно. Факултети јесу у обавези да позову органе јавног реда да интервенишу колико је то потребно. И мислим да чак и то треба у неком смислу када се стварно пређе преко неке границе, што за сада није било унутар самог факултета, осим заузимања. Не можемо да дозволимо да факултети, односно неки универзитети буду заправо заузети и имали смо слике где стварно то не одговара једном академском нивоу“, истакао је Мацут.

Напомиње да је јако битна комуникација и да се дијалог изгубио у неким моментима, а врло је важна спона у решавању проблема.

О изменама Закона о уџбеницима

Говорио је и о значају усвајања измена Закона о уџбеницима. Премијер Мацут је рекао да после једног периода који је трајао дуже од две године, стигли смо коначно до Нацрта закона о измени закона о учбеницима који доноси новину да ћемо сада имати националну групу уџбеника за ученике основних школа.

"Кренућемо прво од првог и петог разреда од идуће школске године који ће бити у неколико области. То је пре свега Српски језик, Свет око нас, Историја и Географија, Музичко и Ликовно. На тој основи ће се заправо и темељити та национална препознатљивост“, рекао је премијер Мацут.

Сматра да је то јако битно за нове генерације да буду и одговорне према земљи у којој се налазе, а да и сазнају оно што је основа постојања земље као што је Србија, која има изузетно велику, богату и историјску, али и културну традицију.

"Мислим да смо стигли до једног решења које ће значајно, дефинисати српски образовни простор и омогућити да и ученици, али и родитељи не лутају више. Имали смо до сада ситуацију да је било много српских издавача. Сада ћемо имати све у једној кући, трудићемо се да то буде и биће у једној издавачкој кући. Мислим да ће то бити јако значајно за олакшавање наставе“, истакао је председник Владе.

Напомиње да увек има притисака против промена, али истиче и да је издаваштво стуб једне државе.

"На овај начин ћемо добити много јефтиније учбенике, биће упола јефтинији и мислим да је то једна добра ситуација да ћемо имати усклађеност у свим доменима и знања и финансирања, али и саме тежине учбеника. Прописано је да и тежина учбеника мора да буде максимално одговарајућа да би растеретила децу. Значи, од максималне цене која је могућа да буде за такав учбеник, имаћемо заправо и тежину која не би смела да буде велика, да не бисмо оптеретили децу“, објаснио је Мацут.

Резултати после 100 дана Владе

Истиче да је ситуација сада релаксиранија него пре три месеца када је преузео мандат председника Владе Србије.

"Период почетка године је био јако напоран, напет и лично када сам добио позив од председника Републике, ја сам се искрено изненадио, али сам схватио да је можда такав позив и прилика да допринесем нечему. Остварен сам у академском смислу и ово је можда жеља да на неки начин допринесем решавању једног од великих проблема који у основи јесте кренуо као академски проблем, али се пренео и на друге неке области“, оцено је Мацут.

Нада се да ће успостављање тог једног од стубова основа друштва донети и убрзавање и враћање економије на стандарде и путеве где се налазила пре неколико месеци.

"Наш образовни систем није толико слаб и фрагилан. Он се треба можда поправљати, унапређивати. То је једна динамична структура. Ситуација јесте била тешка, јесте тешка, али надам се да ћемо изаћи из тога. Лично ћу дати свој допринос“, напоменуо је председник Владе Србије.

Најавио је да ће већ следеће недеље представити резултате владе од када је на њеном челу.

Један од резултата ове Владе је и договор да 1. септембар Србија обележава као Дан несврстаних.

"Ја мислим да полазећи из времена у коме сам ја живео и у коме сам ја одрастао, тај покрет несврстаних колико год се везује за живот у једној заједници народа као што је била Југославија, данас можда представља један добар историјски контекст да одржавамо традицију. Ми треба тих историјских момената да се сећамоми да покажемо да смо спремни да обновимо стара пријатељства и да успостављамо односе са свим земљама у свету. То је увек била политика Србије“, закључио је премијер Мацут.