Блокада 30 раскрсница у Новом Саду; студенти маратонци током дана са посланицима ЕП у Бриселу

Грађани и студенти из Новог Сада блокирали су данас на пола сата 30 раскрсница у том граду.

Блокаде су почеле у 18 часова. Претходно је најављено да ће трајати 15 минута, али је након одлуке Вишег суда о продужењу притвора новосадским активистима и студентима одлучено да се оне продуже на 30 минута.

На 30 минута биле су блокиране све велике раскрснице у граду и низ мањих, док су се студенти окупили на раскрсници код Футошке пијаце, јавља дописник РТС-а.

Блокаде организују зборови грађана и студенти, који траже расписивање избора за савете месних заједница. У позиву на блокаде додају да захтевају да "одмах буду расписани избори за савете за месне заједнице и да одмах буду пуштени на слободу сви политички затвореници".

Прошли избори за месне заједнице у Новом Саду одржани су у јуну 2021. године, када је Српска напредна странка победила у њих 39 од 42 у којима је било избора. У три месне заједнице на Лиману су победили самоорганизовани грађани. Претходно је градоначелник Новог Сада Жарко Мићин изјавио за медије да мисли да није тренутак за расписивање избора за месне заједнице због "друштвено-политичке тензије у граду".

Штрајк глађу заменице председника новосадског одбора ПСГ због притвора

Заменица председника новосадског одбора Покрета слободних грађана М. В. почела је штрајк глађу и жеђу данас и одбија да прими инфузију, потврђено је у ПСГ.

Њен адвокат Александар Петровић написао је на свом Икс налогу да је  М. В. јутрос у осам сати започела штрајк због незаконитог притвора.

Њена порука је “тражим ослобођење из незаконитог притвора и ја ћу својим животом да протестујем против тога, јер милост не тражим, нити бих вам је дала”, написао је Петровић.

М. В. је у притвору скоро два месеца, као и студенти и активисти Л. Д., Д. С., С. Ђ., М. Ц. и Л. Ј., а окривљени су за покушај рушења уставног поретка, на основу снимљеног разговора који је емитован у појединим медијима.

Новосадска опозиција осудила је данас продужење притвора за још 30 дана, што је укупно 90 дана, за шесторо политичких затвореника, активиста групе СТАВ и чланова Покрета слободних грађана.

"Захтевамо њихово хитно пуштање на слободу и тражимо укидање потернице за студентима који тренутно нису у земљи", наглашава у заједничком саопштењу новосадска опозиција.

Ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду саопштило је да је, након подношења оптужног предлога, једногласно донело решење да се окривљенима продужи притвор за 30 дана, који по том решењу може трајати до 12. јуна.

Студенти у Бриселу разговарали са европарламентарцима: Желимо слободне и фер изборе

Студенти тркачи су испред Европског парламента у Бриселу одали почаст жртвама трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, а затим европским посланицима представили студентске захтеве, међу којима је и одржавање ванредних парламентарних избора. Посету Бриселу настављају гостовањем на седници Одбора за људска права у среду и састанком са европском комесарком за проширење Мартом Kос у четвртак.

После дочека на бриселском тргу Шуман у понедељак увече, студенти су своју посету институцијама ЕУ започели подсетником на то шта је покренуло њихов маратон, као и вишемесечне студентске и грађанске протесте у Србији, извештава Душан Гајић за РТС.

На платоу испред зграде Европског парламента одали су почаст жртвама пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. У тишини, у присуству великог броја новинара и представника парламента, симболично су изули и одложили патике у којима су претрчали скоро 2.000 километара, и уз њих положили беле руже и црне папирне натписе са годинама рођења и смрти свих 16 жртава трагедије, јавља извештач РТС-а.

Унутар парламента, студенти су се састали са двадесетак посланика водећих политичких група – Народне партије, групе европских социјалста и демократа, либерала „Обновимо Европу“, зелених и других.

“Трагедија у Новом Саду која је убила шеснаесторо људи истакла је висок степен корупције у Србији. Овде смо да кажемо да је сада доста”, навели су студенти на почетку састанка и нагласили да желе “одговорност, рад институција, слободу говора и медија”.

“Изнад свега, желимо слободне и фер изборе”, саопштили су студенти.

Студент Александар Савић је изјавио да је Брисел “епицентар европске демократије, због чега је био логична дестинација после Стразбура”.

Према његовим речима, није сигурно колико су посланици могли преко медија да се упознају са ситуацијом, те да лични долазак студената шаље “тотално другачију поруку”.

Словеначка посланица из редова либерала Ирена Јовева је после разговора оценила да је подршка парламента студентима све већа, као и да све више европских посланика разуме и види шта се дешава, односно “шта ради режим, а шта ови млади људи”.

Јовева је истакла да ЕУ прати ситуацију у Србији кроз своје извештаје, али да би могла да учини више. “Нећу да говорим о санкцијама, али оне би свакако морале да буду циљане и усмерене на појединце, а не према грађанима Србије, који то не заслужују”, рекла је Јовева.

Гордан Босанац, хрватски посланик из редова зелених, студентима је рекао да је промена коју праве у Србији важна за Европу у целини. Према његовим речима, српски студенти су “инспирација за друге покрете”, јер проблеми на које указују присутни су и у земљама чланицама ЕУ.

За Kатлин ван Бремпт, потпредседницу групе социјалиста и социјалдемократа, тај проблем не тиче се само трагедије у Новом Саду већ и будућности демократије у Србији, али у Европској унији.

“Нећемо дозволити да још једна земља приступи ЕУ, упркос неуспеху њене демократије. Већ имамо пример Мађарске. Желимо слободну и демократску Србију и то ће бити услов у преговорима што се тиче наш политичке групе”, навела је Ван Бремптова.

Kипранин Лукас Фурлас, председавајући међупарламентарног одбора Србија–ЕУ из редова Народне партије, изјавио је да је дијалог једино решење за унутрашњу ситуацију у Србији, за коју оцењује да је забрињавајућа. “Не треба да доливамо уље на ватру, већ да као ЕУ радимо на нормализацији ситуације, али и да отклонимо препреке за интеграцију Србије што пре”, сматра Фурлас.

Студенти из Србије састали су се и са председавајућим Одбора за спољну политику Дејвидом Макалистером.

Одбор за људска права Европског парламента у среду ће одржати расправу о "стању људских права у Србији у контексту студентских протеста", на којој ће, према најавама, говорити и представници студената.

У четвртак ће делегацију студената заједнички примити европска комесарка за проширење Марта Kос и Глен Микалеф, комесар за омладину спорт и међугенерацијски дијалог, извештава за РТС Душан Гајић.

Пицула: Сада морамо чути јасније одговоре

Један од оних који су разговарали са студентима маратонцима био је и Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, преноси Дојче веле.

Пицула каже да је студентски покрет изазвао велику заинтересованост у ЕУ, али је и генерисао велико интересовање у Србији, те да се "налази на раскрсници".

"Сада морамо чути неке јасније одговоре на сасвим конкретна питања о томе шта ће се у Србији даље дешавати“, каже Пицула.

Он наглашава да у Европском парламенту сматрају да „Србија – не оваква каква је данас, него Србија која се мења, захваљујући и студентима – треба да буде део породице демократија. А за то је потребно испунити сасвим конкретне услове, као што је испунила и свака земља на путу ка чланству“.

Овог тренутка највећа препрека за Србију је природа њене власти, рекао је известилац Европског парламента за Дојче веле. Та природа, „оличена у Александру Вучићу, заиста је амбивалентна према чланству у ЕУ, јер не можемо прихватити као веродостојну ту листу жеља која долази из званичног Београда и сасвим другачије понашање, као што је одлазак српског председника на Путинову параду у Москву“.

Зато су, каже Пицула, данас „сугерисали студентима да се ипак треба врло јасно опредељивати у дневнополитичком деловању за оне вредности које представља ЕУ, а исто тако организовати и конкретну акцију која би требало коренито да промени ситуацију у Србији“, рекао је Пицула. 

До Брисела је трчао 21 студент, иако је првобитни план био да их симболично буде 16, да би и на тај начин одали почаст страдалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Подељени су у четири групе, а свака група прелазила је више од 20 километара дневно.

Блокада раскрснице у Шапцу

Не одустајемо од протеста све до испуњења студентских захтева – поручили су шабачки студенти и матуранти који су и данас блокирали раскрсницу код библиотеке и музеја.

У 16-минутној тишини одавање поште настрадалима у паду надстрешице у Новом Саду, подржали су их професори и грађани Шапца.