Вулетић: Вучић нема разлога да распише ванредне изборе; Вучићевић: Политичка артикулација свих студентских захтева

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић каже да су притисци на Србију због учешћа председника државе Александра Вучића на паради у Москви поводом 80. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату очекивани.

"Притисци не представљају новост. У питању је наставак политике коју Србија води већ јако дуго, а у којој покушава да одржи што је могуће боље односе са свим великим силама. Сједињене Државе су хегемон, земљама Европске уније смо окружени, док је Кина највећи инвеститор на глобалном нивоу, а Русија уз енергенте и подршку у Уједињеним нацијама нуди и сентимент у нашем народу, што је битно", истиче Вулетић.

Професор Факултета политичких наука Душан Вучићевић одлазак Вучића у Москву види као покушај наставка спољнополитичке оријентације балансирања између великих светских сила.

"После агресије Русије на Украјину, и сукоба између Запада и Истока, балансирање је постало све теже и обе стране очекују сврставање. Видимо да су из ЕУ, која јесте наш стратешки приоритет – макар декларативно – лоше реаговали на Вучићеву посету Москви. Већ имамо проблема у процесу приступања, неки фондови су блокирани. Захтеве које смо имали око изборних и медијских услова и бирачких спискова, те РЕМ-а, нису испуњени, због чега је ЕУ такође лоше реаговала", наводи Вучићевић.

Осврт на захтев за ванредним изборима

Председник Србије се из Москве осврнуо и на најновији захтев студената у блокади за расписивање ванредних парламентарних избора, тврдећи да ће их бити, али да ће се они одржати када "он, кога (студенти у блокади) сматрају за ненадлежну предметну институцију, те изборе буде расписао". Професор Вулетић каже да није очекивао да ће Вучић у толикој мери говорити о изборима.

"Имам утисак да је прича о изборима која је потекла од студентских пленума нешто што би требало да замагли једно, према мом мишљењу, много важније питање, а то је питање наставка школске године. Шест месеци не постоје настава и испити, академска школска година је фактички изгубљена, иако ће она можда формално моћи да некако буде реализована", наглашава Вулетић.

На питање да ли захтев за ванредним парламентарним изборима представља излазну стратегију студената у блокади, професор Вучићевић каже да је то у овом тренутку тешко анализирати.

"Студенти већ шест месеци, практично од када су почеле блокаде, траже испуњење четири захтева. Можемо рећи да су трећи и четврти мање или више испуњени. Комисија коју је формирао универзитет утврдила је да први и други нису били испуњени. Очекивао сам да ће у неком тренутку захтеви бити испуњени. Нажалост, ми смо имали продужавање кризе, а сада смо већ дошли у проблем – не само да је упитан завршетак ове школске године, него је упитно и да ли ћемо почети са следећом школском годином. И у том смислу, ово јесте један захтев који је нов и представља једну врсту политичке артикулације", сумира Вучићевић.

Сматра да су остали захтеви студената у блокади, на неки начин, садржани у захтеву за расписивање ванредних избора, јер, како каже, студенти траже да људи на које би они пренели поверење при формирању студентске листе омогуће да један од првих задатака нове Народне скупштине и Владе испуни преостале студентске захтеве.

Политичка борба

Професор Вулетић тврди да Вучић нема разлога да у овом тренутку распише изборе и на такав начин одговори на последњи студентски захтев.

"Ванредни избори се расписују у ситуацијама када Влада нема подршку Скупштине и када постоје унутрашње тензије и читав систем не функционише, односно када долази до сукоба. То је у претходном периоду била ситуација, и ја сам се тада залагао за изборе – у децембру и јануару, а тада је и власт нудила изборе. У овом конкретном случају, с обзиром на то да се тензије, бар када је реч о читавом друштву, полако смирују, није нешто што би упућивало на изборе", наводи Вулетић.

С обзиром на то да су рокови који су при овом захтеву поставили студенти у блокади изузетно кратки, професор Вучићевић сматра да су промене око изборних услова које је у претходном периоду захтевао део опозиције вероватно стављене ad аcta.

"Али тако је, пре свега, због нечињења владајућих партија. Бих био прилично наиван да очекујем да ће се ситуација променити и у наредних шест месеци или годину дана – да ће доћи до сређивања бирачког списка, да ће се медијска ситуација поправити, да ће се формирати заиста професионалан и компетентан РЕМ. Да ли ћемо у неком тренутку имати слободне и поштене изборе за време ове власти? Ја верујем да не. И верујеm да ће опозиција или нека студентска листа морати да се надмећу са СНС-ом на неслободним и непоштеним изборима", каже Вучићевић.

Напомиње да су у незгодној ситуацији сви актери – и студенти, и универзитети, али и владајућа партија.

"Ово је велики захтев и једним делом излази из оквира онога што су били модалитети борбе до сада. Са друге стране, за власт је незгодно да одбије захтев студента који је дуго студентима и нудила. Такође, у овом тренутку, захтев је проблематичан за власт и због тога што према последњим истраживањима јавног мњења постоји одлив подршке СНС-у и Вучевићу у последњих пет или шест месеци", закључује Вучићевић.

Професор Вулетић истиче да је у много тежој позицији универзитет.

"Ако вам је приоритет политика онда кажете – нама је важније да имамо некакве политичке циљеве и користићемо сва могућа средства, па и универзитет, као инструмент политичке борбе. Али ако вам је на универзитету најважнија наука и преношење знања, онда ова питања делују заиста необично", закључује Вулетић.