Таковска 10 – куда је кренула Србија после 15. марта

Протест се завршио пре времена, одлуком студената, како би се избегли физички сукоби који су се чинили изгледним већ са првим сумраком.

Због ранијег завршетка протеста нису се чули студентски захтеви, али се сада поставља питање какву поруку је овај скуп послао Србији, и народу и политичкој и друштвеној елити.

Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић сматра да је протест “15. за 15” допринео делегитимизацији власти и да јој је послата порука да мора да мења тактику и политичко деловање.

Сматра да су учесници демонстрирали мирно и сачували своје достојанство и разборитост.

“Главно достигнуће је то што је протест протекао мирно, а друго достигнуће је масовност. Најмасовнији скуп у Београду протекао је мирно и достојанствено. Допринео је делегитимизацији или пренео важну проуку власти да мора да мења тактику и политичко деловање. Остаје нејасно шта се десило у Улици краља Милана пред крај скупа”, наводи Вукадиновић.

Пејић: Власт свесна поруке, енергија протеста опала

Према Владимиру Пејићу, директору агенције "Фактор плус" обе стране могу да буду задовољне – учесници су свакако задовољни масовношћу, а власт би требало да буде задовољна што је скуп протекао углавном мирно.

Каже да је енергија људи који протестују помало опала после 15. марта.

“Протест је окупио припаднике разних политичких опција од застава 'Нема предаје' и оних дугиних а било је и старијих грађана. Мислим да је власт свесна поруке због бројности, али је ипак енергија опала”, сматра Пејић.

Александар Тимофејев, главни и одговорни уредник недељника НИН наглашава масовност и да није важно да ли је било три стотине хиљада или петсто хиљада људи.

"Извештавао сам још са Ушћа 1989. године али чини ми се да ни тада није толико људи. Мислим да би власт требало опет да преброји људе на протесту. Мислим да нема више страха међу људима", каже Тимофејев.

Радовановић: Суботњи протест максималан домет студената

Регујући на речи Тимофејева, писац и колумниста Јуроуњуза Иван Радовановић каже да не живимо у репресији и не разуме причу о страху. Према његовим речима, протест од 15. марта је максималан домет студента у блокади.

“Протест је био огроман, тај број нездовољних је висок и није се одједном створио. Најважнија ствар је да су студенти показали да су само студенти и то је њихов максималан домет. Видели смо и чули музику и читање поезије. Ово што је било 15. марта је максимум. Није то политички потенцијал а (опозицоне) политичке странке су у лошем стању”, каже Радовановић.

Вукадиновић каже да протест није било само концерт већ и политички скуп који није дао све поруке.

“Изостала је политичка артикулација студентских захтева која се очекивала. Енергија је била позивитвна и масовност у стотинама хиљада, и поред претходне контратактике режима ширењем приче о насиљу како би се смањила бројност. Да ли је то врхунац, врло могуће, али видећемо у будућности”, наводи Вукадиновић.

Вукадиновић: Касни се са политичком артикулацијом

Према његовим речима, енергија која је показана има политички потенцијал али да студенти касне са њеном артикулациом и да се четири захтева претварају "у стерилну мантру."

“Та енергија има политички потенцијал, прикупила је симпатије грађана, опозиције, неодлучних, па и неких гласача власти. Студенти касне са политичком артикулацијом, мало су се ушанчили у своја четири захтева а то се претвара у стерилну мантру, превише беже од политике. Мало су остали на нивоу 'избора за мис', захтевом да институције раде свој посао”, сматра Вукадиновић.

Тимофејев: Студенти успели оно што није ниједна политика

Александар Тимофејев каже да му је једна ћерка студеткиња а друга метуранткиња. "Четири захтева су осмишљена врло вешто и паметно, где је (јасан) отклон (од) политике."

Иако напомиње да први пут види своју децу да гледају Дневник и друге информативне емисије, Тимофејев каже да је тешко очекивати да имају изграђен политички став (у времену када се примарно информишу на друштвеним мрежама).

Оно што му је занимљиво на феноменолошком нивоу је да “млади Срби, Јевреји, Муслимани иду заједно” а то, констатује, ниједна политика није успела.

О пленуму као механизму одлучивања

Владимир Пејић каже да иако политика није посао студената, на протесту у суботу су имали прилику да кажу нешто, али да то нису учинили јер сматра да им фали политичког знања и искуства. Додаје да му се не допада њихов начин одлучивања, преко пленума а не студентског парламента.

Каже да као агенција за истраживање јавног мњења немају могућност ни право да стављају студенте као опцију у анкетама јер нису политичка скупина.

Тврди да је “Фактор плус” и раније у истраживањима добијао резултате који су показивали захтеве за променама али никако без Александра Вучића.

Иван Радовановић каже да само политички субјект може да изађе са планом са свим дозовољеним политичким средствима. Према њему, од старта је било грешака.

“Медији су од студената правили месије, као и неки политичари. У захтевима се траже противзаконите ствари као што су и свакодневне блокаде улица”, додаје писац и колумниста Јуроуњуза.

Главни уредник Нове српске политичке мисли каже да се пад подршке СНС-у може детектовати током блокада а да је почео још летос са протестима поводом оживљавања пројекта “Јадар”, а потом се догодио пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду,

Вукадиновић наводи да истраживања НСПМ показују да је рејтинг СНС-а најнижи од када га мере али да је и даље висок.

Говорећи о опозицији, Вукадиновић каже да како год да се постави према студентским блокадама, биће нападнута.

"Ако се истури, оптужиће их да хоће да покупе кајамак а кад их нема оптужују их да су се увукли у мишју рупу", објашњава.

Сматра да је проблем студената начин одлучивања.

"Пленуми и савети се одликују спорошћу а у међувремену је штрајк просветних радника готово пред сломом", каже Вукадиновић.

Истиче да су студенти заказали и у политичкој артикуалцији. “О томе на скупу у суботу није ништа речено. Све добро што је досад урађено временом ће се изгубити”, додаје Ђорђе Вукадиновић.

Очекивања грађана и друштвена криза

О ономе што се догодило у Улици краља Милана, Александар Тимофејев каже да је био сам напољу близу угла Тргу Николе Пашића ка Терзијама и да је чуо “страшну експлозију”.

Владимир Пејић наводи да је и приватно питао људе за мишњење о суботњем протесту и каже да су очекивали некакав преврат али нису знали да кажу какав.

Тимофејев сматра да то што се порука потребе да се мења власт чула са друштвених мрежа није вредно пажње.

Иван Радовановић каже да је друштвена криза у Србији много већа од политичке.

“Студенти се залажу за пленуме и зборове. Политичке странке и представничка демократија су једини лек”, додаје Радовановић.

Вукадиновић и Пејић сложили су се да је друштву потребан што шири дијалог, у који треба укључити и САНУ, СПЦ и студенте.