уторак, 18.02.2025, 22:50 -> 23:37
Извор: РТС
Америчка (контра)револуција од Минхена до Ријада – шта "нови шериф" доноси Европи, а шта Србији
Процена је администрације САД да их рат у Украјини превише кошта и да су Русију превише препустили Кини, оценио је директор Института за европске студије Слободан Зечевић у Таковској 10 поводом преговора о Украјини у Ријаду. Трамп је прихватио неке од кључних руских захтева, сматра дипломата Душко Лопандић. Занимљиво је, према оцени саветника премијера Србије Предрага Рајића, да је Марко Рубио навео да се већ може назрети перспектива сарадње између САД и Русије, чак и у геополитичком и економском смислу. Саговорници су коментарисали и како би евентуални договор утицао на Србију, пре свега у погледу санкција НИС-у.
Какав утицај ће имати могући договор САД и Русије о судбини рата у Украјини на Србију, шта треба да закључимо из говора потпредседника Венса у Минхену – нека су од питања о којима су у Таковској 10 разговарали Предраг Рајић, саветник премијера Србије, Слободан Зечевић, директор Института за европске студије и каријерни дипломата Душко Лопандић.
Предраг Рајић је оценио да је значајно што је до преговора дошло на тако високом нивоу, након година прекида односа или одсуства било какве јавне комуникације.
"Учињен је први корак у једном дугом процесу – први корак ка миру. Сада смо у фази када се мора тражити начин да се рат заустави, а затим покушати доћи до политичког решења мирним средствима", истакао је Рајић.
Рајић је додао да је интересантно то што су током преговора у Ријаду изразили спремност да уклоне препреке које су до сада спречавале отвореније дискусије.
"Изгледа ми да је отворен простор за донекле рестартовање односа, али не тако брзо. Занимљиво је и да је Марко Рубио, као шеф дипломатије, навео да се већ може назрети перспектива сарадње између САД и Русије, чак и у геополитичком и економском смислу, што је до пре неколико месеци било незамисливо", рекао је Рајић.
"Виде се обриси Трамповог геополитичког циља"
Рајић указује да се виде обриси геополитичког циља Доналда Трампа, а то је да раздвоји Русију од Кине и да спречи стварање тог савеза, као и да заустави рат у Украјини како би САД могле да се фокусирају на Индо-пацифик.
Слободан Зечевић сматра да је долазак Трампа на власт "контрареволуција".
"Нико раније није желео да разговара са Русијом. Ако се већ размишља о нормализацији економских односа и повратку великих америчких и европских компанија на руско тржиште, то је потпуно нова и револуционарна ситуација у свету. Све је условљено постизањем мира у Украјини, што је сада главни задатак у наредна три месеца, према Трамповој процени. Ако у томе успеју, отвориће се перспективе за нормалну економску сарадњу", навео је Зечевић.
Према његовим речима, процена је америчке администрације да их рат у Украјини превише кошта и да више не могу да издвајају средства за њега.
"Њихов закључак је и да су можда превише препустили Путина Кини. Он се потпуно окренуо Кини, а Трамп би желео окрене Русију. Американци говоре у последње време да ће Кина бити њихов главни ривал на светској сцени и зато желе да се окрену Индопацифику", објаснио је Зечевић.
"Трамп прихватио неке од кључних руских захтева"
Дипломата Душко Лопандић сматра да је Трампов приступ рату у Украјини веома близак руском.
"Трамп је унапред прихватио неке од кључних руских захтева. И пре рата, Руси су инсистирали на директним преговорима са Американцима, а не са Европом, што су показали потцењивачким односом према Макрону и Шолцу", рекао је Лопандић.
Три нивоа разговора - ко одлучује, а коме се одлуке саопштавају
Према његовој оцени, Трамп је за неколико дана потпуно променио динамику односа, али и даље остаје неизвесно како ће изгледати формат будућих разговора, пошто се не могу избећи ни ЕУ ни Украјина.
"Постоје три нивоа – суперсиле које доносе одлуке, земље које се консултују и оне које само добијају информације о договорима. Вероватно ће Европска унија бити на другом нивоу, што јој се неће допасти. Такође, није јасно да ли се говори о прекиду ватре или о трајном миру, што тек треба дефинисати", навео је Лопандић.
Интересантно присуство Стива Виткофа и улога Саудијаца
Зечевић је оценио да је састанак у Ријаду поставио основе за будуће преговоре.
"Интересантно је присуство Стива Виткофа, Трамповог изасланика за Блиски исток, на овом састанку. Он је раније решавао питање Газе и размене талаца. Његова улога у овим преговорима указује на снажно Трампово поверење у њега", оценио је Зечевић, додајући да на састанку није било Кита Келога, који је уствари задужен за Украјину од стране Трампове администрације.
Рајић је, с друге стране, истакао да је Виткоф највероватније био у Ријаду због Саудијаца, јер је њихова улога кључна у односима између САД и Русије.
"Кључно оружје Американаца против Русије је нафта, и зато је важна улога Саудијске Арабије", објаснио је Рајић.
Венсов говор у Минхену и "нови шериф у граду" – да ли крајња десница постаје прихватљива
Саговорници су се осврнули и на говор потпредседника Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венса на Минхенској безбедносној конференцији.
Предраг Рајић је оценио да је Венс изашао из уобичајених политичких клишеа и да представља поруку европском политичком мејнстриму.
"Мислим да је то била порука да се морају уклонити баријере према политичким странкама које су се до сада сматрале неприхватљивим за сарадњу – странкама алтернативне деснице. То су странке према којима се у неким земљама преви отклон, док се у другим са њима коалира само када је то неопходно. Венсова порука упућена је и деловима европског естаблишмента који долазе из умерене деснице и десног центра – да је сарадња са алтернативном десницом сада прихватљива", рекао је Рајић.
Слободан Зечевић је оценио да говор потпредседника Венса није био усмерен на америчку публику, већ представља најзначајнији говор у међународној политици након говора председника Русије Владимира Путина на Минхенској конференцији 2007. године.
"Он се обратио директно Европљанима. Слажем се са Предрагом Рајићем да је Венс јасно поручио да идеолошка победа крајње деснице у САД треба да се афирмише и у Европи, тако да те странке уђу у власт у државама Европске уније. Оно што је фасцинантно јесте ефекат тог говора – он говори о геостратешком понижењу Европске уније. Не зато што се Венс тако обратио европским лидерима, већ зато што су они деценијама беспоговорно следили америчке политике. А сада се све мења – дошао је нови ‘шериф у град’ и тражи од њих да се прилагоде новој политици“, нагласио је Зечевић.
"Трамп би био срећан у случају распада ЕУ, али то се неће десити"
Душко Лопандић је оценио да се Венсов говор не може поредити са Путиновим из 2007. године, јер је руски председник тада изнео геополитички став, док је Венсов говор био превасходно идеолошки.
"Трампова администрација има изразиту антипатију према Европској унији. Основ стратешке сарадње између Европе и Америке до сада је био нуклеарни арсенал који се налази у пет европских држава, односно у шест база НАТО-а. Док год је то оружје тамо, Европа ће бити зависна од америчке стратегије. Међутим, сада имамо председника САД који каже: ‘Ја ћу да се договорим са Русима, без обзира на то шта мисле Европљани’. То је директан удар на европску интеграцију“, рекао је Лопандић.
Додао је да би Трамп вероватно био срећан уколико би се Европска унија распала, али да се то неће десити. "Мислим да ће ефекат ове политике, хтели Европљани то или не, бити тај да ће бити приморани да створе одређену аутономију", закључио је Лопандић.
Коментари