Политичка олуја на КиМ, после мирног изборног дана

Покрет Самоопредељење води са 41 одсто након пребројаних 95 одсто гласова. Демократска партија је на другом месту са 22,4 одсто, Демократски савез на трец́ем са 17,74, и Алијанса за будућност са освојених 7,44 одсто гласова. Пета је Српска листа са 3,92 одсто.

Ниједна од ових странака неће моћи самостално да управља, те је отворено више могућности за успостављање нове већине у скупштини и формирања владе.

Шест српских странака учествовало је на јучерашњим изборима. Међу њима победу је прогласила Српска листа.

"Желимо да вас обавестимо да је на основу пребројаних гласова у српским срединама на КиМ Српска листа апсолутни победник ових избора", рекао је председник Српске листе Златан Елек.

Код Албанаца победу су прогласили у покрету Самоопредељење, тврдећи да ће сами формирати нову владу, при том, удаљавајући се од опозиције увредама и омаловажавањем, 

"Видели сте какве су лажи и обећања дали. Рекли су да ће државни буџет постати већи од бруто домаћег производа. Каква стока! Или су обећавали коефицијент већи од њиховог програма. Каква стока! Али, прошло је време стоке... Иако су поново изгубили, остаће опозиција јер не желе добро ни држави ни народу", рекао је председник покрета Самопредељење Аљбин Курти.

Рамуш Харадинај из Алијансе за будућност каже да увреде на рачун опозиције говоре више о Куртију него о онима којима су упућене. Стога одбацује да његова странка може са Куртијем у коалицију.

"Видимо да у овој политици коју сам водио, против преваранта који води Косово, односно владе преваранта, мени је част да помогнем опозиционој влади, а не коалицији са Самоопредељењем", каже  Рамуш Харадинај из Алијансе за будућност.

Више опција за формирање владе

Харадинај каже да је без услова отворен за сарадњу са опозиционим странкама. Изборни резултат нуди више опција за формирање нове владе.

"Имамо три сценарија која су могућа. Један је да Самоопредељење узме једну странку из опозиције и тако направи власт. Друга је да имамо опозиционе странке Албанаца које би правиле нову власт са мањинама, са неалбанским становништвом, то значи и са српском заједницом али и са несрпским посланицима. Трећи сценарио је да имамо институционалну кризу и да имамо нове парламентарне изборе", навео је аналитичар Бељгзим Камбери.

"Ова ситуација одговара Србима због тога што су они и раније када су биле те ситуације кризног типа, када су Албанци тешко могли да формирају већину, имали прилику да некада и дају потребне мандате да се формира влада и онда имају већу политичку тежину. Уколико Српска листа одлучи да се активније укључи у политички живот, она може ту да профитира. Она може бити и чинилац од које зависи парламентарна већина", каже политиколог Огњен Гогић.

Комбинације за формирање владе односе се на прикупљање подршке за просту већину од 61-ог од 120 посланика у парламенту. О стабилној већини од две трећине, или 80 посланика, за сада се и не размишља. А биће потребна за ратификацију међународних споразума И избор председника.