Ђурић: Из Париза шаљемо поруку да је Србија јака, слободна и отворена за бизнис

Марко Ђурић, који је са шефовима дипломатије Француске Жан-Ноелом Бароом и Словачке Јурајем Бланаром отворио ГПАИ, рекао да је да је дан феноменалан не само за српско-француске односе, већ много шире за промоцију Србије у свету.

"Србија са Француском и Словачком, пријатељским земљама, председава ГПАИ. Из срца Париза шаљемо снажну поруку да је Србија јака, слободна и отворена за бизнис. Поруку шаљемо пред министрима и другим званичницима из 40 земаља које су присутне. Земља смо која има шта да каже када је реч о науци и технологији", истакао је Ђурић.

Част због преседавања

Подсетио је да је Србија 2017. године, руковођена визијом тадашње владе, усвојила програм за e-government, 2019. прву националну стратегију за вештачку интелигенцију, а ове године друга од 2025. до 2030. године.

"Имамо и Институт за вештачку интелигенцију, а 110.000 људи у Србији ради у ИТ сектору. То нам даје сјајну полазну основу са председавањем ГПАИ, да се профилишемо као једна од нација које су пионири у развоју нових технологија. То је важно за џеп сваког грађанина Србије, будућност сваког детета у Србији, српске универзитете и академску заједницу", навео је Ђурић.

Министар је, такође, истакао да је као резултат изузетног односа председника Александра Вучића и француског председника Емануела Макрона, Србија доживела част да у храму дипломатије председава ГПАИ са Француском и Словачком.

Догађају је присуствовала министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић, која ће са председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом и експерти присуствовати Самиту посвећеном вештачкој интелигенцији у Паризу.

Подсетио је да ће Србија бити домаћин Специјализоване изложбе "Експо 2027" и изразио наду да ће и Француска узети учешће на овој значајној међународној манифестацији.

Састанак са Бароом

Шеф српске дипломатије на састанку са Ноелом Бароом истакао је да је процес евронтеграција остаје високо на агенди приоритета, те да је у остваривању овог циља подршка Француске од неизмерног значаја, указавши да ће Србија до краја 2026. завршити све политичке, законодавне и институционалне реформе неопходне за чланство.

Када је реч о ситуацији на Косову и Метохији, размењена су мишљена о даљој перспективи дијалога Београда и Приштине, посебно у контексту именовања новог специјалног изасланика ЕУ.

Ђурић је указао на константне провокације и кршење основних људских права Срба и другог неалбанског становништва од стране режима у Приштини.

"Србија остаје посвећена очувању мира и стабилности у региону", рекао је Ђурић, те истакао да је дијалог, у којем ће бити снажније присуство међународне заједнице, једини начин да се дође до решења.