Годину дана забране употребе динара на КиМ – најугроженији и највише погођени

Годину дана прошло је од забране употребе динара на Косову и Метохији. То је први пут да је српска валута забрањена у историји од њеног увођења. Како је забрана динара утицала на организовање живота Срба последњих годину дана и да ли су тиме власти у Приштини успеле да удаље Србију са Косова и Метохије?

Евро је постао једина валута којом се може трговати. Српској валути - динару је забрањен улазак на Косово и Метохију и пре но што је одлука привремених институција у Приштини ступила на снагу. Не поштују се уредбе УНМИК-а и других међународних тела да Срби на КиМ имају право на динар.

Забрана динара на Косову и Метохији погодила је све, најтеже најосетљивије групе, као што су пензионери и немоћни.

"Сналазимо се како ко може. Кад чујемо да неко иде за централну Србију, њему дамо да нам подигне плату или пензију", наводи једна од анкетираних грађанки.

"Идемо у централну Србију и тамо подижемо новац, враћамо се и купујемо девизе. Шта ћемо, морамо да функционишемо", каже њен суграђанин.

Његова суграђанка истиче да су се током последње године, Срби на Косову и Метохији нашли пред великим изазовима, јер су принуђени да користе евро као једину валуту, што у великој мери мења економске прилике и навике људи који су навикли на динар.

"Људи су навикли на динар, то је наша валута, једина коју признајемо, али ми смо навикли на ове ситуације и на различита дешавања тако да се адаптирамо онако како морамо, а не онако како бисмо желели", каже његова суграђанка.

Одлуку о укидању динара привремене институције у Приштини су правдале уређењем монетарног тржишта. Затворене су и експозитуре Поштанске штедионице на Косову и Метохији.

Филијале Поште Србије биле су последња места у којима се динарима могло функционисати. Уплаћивале су се дажбине, пензионери су чековима вршили услуге. Од јануара ове године и те ситне трансакције су онемогућене.

Привремене институције у Приштини су након затварања девет објеката Поште Србије у Косовској Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, затвориле поштине филијале у свим другим срединама на Косову и Метохији.

"Дугорочно гледано овакве одлуке ће на жалост смањити број Срба јер ће обичном човеку досадити живот у једном затору полуотвореног типа где мора да живи по правилима и одлукама неког управника затвора", наводи Александар Гуџић, историчар.

А након финансијских, затворене су и друге институције. У јануару прошле године стављен је катанац на зграде привремених општинских органа у Гори, Сувој Реци, Призрену, Ораховцу, Пећи, а онда и привремених већа на северу, на објекте Трезора Народне банке Србије, Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије. Затворено је близу 60 објеката у којима је радило на хиљаде Срба, у службама система Владе Србије.