Дрецун: Соренсен би могао да реанимира дијалог, Лајчак оставио нерешена питања

Процедура избора данског дипломате Петера Соренсена за специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине увелико је у току након предлога шефице европске дипломатије Каје Калас. У петак би о томе требало да разговарају и амбасадори земаља чланица ЕУ да би следећег понедељка на састанку савета министара када би, како се очекује, та одлука требало и формално да буде донета. То би омогућило да Соренсен од 1. фебруара преузме након истека мандата Мирослава Лајчака.

Једна од одлучујућих ствари је и питање да ли ће Петер Соренсен и Каја Калас радити у координацији са новом администрацијом у Вашингтону као што је то био случај у претходном периоду. До Споразума о путу ка нормализацији пре две године је дошло када су се директно у дијалог укључили представници кључних земаља ЕУ, међутим, до примене споразума никада није дошло.

"Мирослав Лајчак оставља нерешена питања, кључна ствар је формирање Заједнице српских општина. Сада имамо ситуацију да је то питање периферно, а да су приоритетна питање за Приштину две тачке из Споразума о путу ка нормализацији која су неприхватљива за нас", каже за РТС председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун.

Како каже, тај споразум је остао мртво слово на папиру.

"Што ја мислим да јесте, управо због тога што тај споразум има у својој суштини канцер. А тај канцер значи да се Косово третира као држава и догоди ли се таква ситуација, ниједан споразум неће моћи да буде реализован јер је то за Београд неприхватљиво. Сем тога, немамо деескалацију кризе на северу, сва друга питања која су требала да се решавају и у дијалогу, Лајчак је препустио Приштини да их једнострано намеће на штету српског народа", каже Дрецун.

Када је реч о очекивањима од Петера Соренсена, кључно питање је ко стоји иза њега.

"Знате, аутономија деловања и самосталност посредника, као што је био Лајчак, као што ће бити и Соренсен, јесте упитна. Немају они велике маневарске слободе", сматра председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Дрецун каже да Соренсен у техничком смислу може да проба да га реанимира, да буде агилнији.

"Али је по мени кључно питање какав ће бити његов став према једностраним потезима Приштине, према свему ономе што онемогућава наставак дијалога", каже Дрецун.

Очекује да ће се Соренсен понашати у складу са дефинисаном политиком Европске уније.

"Ако је став Европске уније да је кључно питање реализације овог тзв. основног споразума и пратећег анекса уз захтеве да ове две тачке буду такође у потпуности примењене, то је да се ми не противимо чланству тзв. Косова у међународним организацијама и да их третирамо као некакву државу, онда ће то бити даље непремостив проблем и неће моћи нико, колико год да има искуства, да премости све то", објашњава Дрецун.

Утицај Трампове администрације

Међутим, сматра да је сада најважније питање како ће се Трампова администрација односити прво према Вашингтонском споразуму, јер тај споразум је чедо прве Трампове администрације, и како ће се односити према основном споразуму.

"Знате, Трамп је, рекао бих, неконвенционалан политичар. Он има много практичнији приступ решавању проблема. Трамп неће бити спреман да препусти Европској унији да она решава кључне процесе у овом региону. Он ће задржати лидерску позицију, формално ће, вероватно, да препусти Европској унији. Међутим, питање је да ли ће бити опет спреман да ради на два колосека, да ради билатерално са Београдом и са Приштином, као што је то радио у првом мандату, па је без ЕУ постигао Вашингтонски споразум. Или ће настојати да суштински заиста препусти ЕУ, иако је потпуно јасно да без пресудне улоге Сједињених Америчких Држава, не може ништа да се реши на Косову и Метохији", тврди Дрецун.

Према речима председника скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове, Трамп је перфидан политичар.

"Знате, он прво подигне лествицу очекивања својих захтева на максимум, па онда све што спусти доле испада као његов уступак. Веома добар трговац. Наравно, да неће одустати од става да је Косово држава и да очекује да се Београд сагласи са тим, али је питање које ће начине применити да дође до тог циља. По свему судећи, имајући у виду искуство из првог његовог мандата и Вашингтонског споразума, он је склонији неким економским мерама уместо снажног притиска", сматра Дрецун.

Каже да треба сачекати и видети какав ће бити Трампов однос према овом основном споразуму.

"Ако се буде определио да врши притисак на Београд, да призна лажну државу Косово, онда нећемо бити нимало ближе решавању косметског питања, нити успеху у дијалогу, већ ћемо бити даље. Ако се определи за неке друге мекше варијанте, онда ћемо и ми имати маневарски простор и могућности да дође до изналажења неког решења, не у потпуности са очекивањима Приштине, већ и у складу са неким интересима Београда односно српског народа. Треба сада очекивати један поприлично снажан сукоб, рекао бих, политички између Вашингтона и Брисела о томе како решавати нека питања на европском континенту, па и она у региону", закључио је у разговору за РТС Милован Дрецун.