Око: Шта значе оставке и како читати протесте опозиције

Томислав Момировић, који је у претходној влади био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, поднео је оставку на функцију министра унутрашње и спољне трговине. Оставку је, због трагедије у Новом Саду, данас поднела и в. д. директора “Инфраструктуре железнице Србије“ Јелена Танасковић.

Социолог и професор Филозофског факултета Владимир Вулетић оценио је у емисији Око да су оставке очекиване и да то није ништа што имплицира било какву кривичну одговорност, већ је у питању морални чин и обичај.

“Ја бих рекао да се управо из тог разлога, они који се устручавају да дају оставке, плаше да би на тај начин прејудицирали некакву своју одговорност. Међутим, мислим да је ово требало да се догоди и много раније“, истиче Вулетић.

Владимир Пејић, директор агенције за испитивање јавног мњења "Фактор плус", каже да они који покажу одређену моралну одговорност чином оставке имају одређене симпатије или макар олакшавајуће околности у јавности и оцењује да је ту министар Весић на време реаговао.

Нема, према његовој оцени, неког претераног ефекта на јавном мњењу, али доводи до одређеног олакшања, јер људи очекују да се нешто учини у тим првим данима.

"Не значи да су људи криви, али имају одређену одговорност и та оставка је један логичан след, некад чак и израз немоћи или огорчења због свега онога што се догодило“, указује Пејић.

Ипак, сматра да делује много боље када се то уради на време.

“Ове две оставке су очекиване и не видим разлога зашто се толико дуго чекало“, наводи Пејић.

Што се тиче евентуално нових оставки, Пејић каже да је могуће да их буде, али не би лицитирао именима и нема идеју ко би то могао бити.

“Могу то бити неки државни секретари или неки нижи државни чиновници, али то мислим да јавности није занимљиво“, оцењује Пејић.

Вулетић потврђује да јавност воли “крупна имена“, зато што су, према његовој оцени, оставке израз решености власти да казни своје најважније или неке од важнијих министара.

Оставке, додаје Вулетић, представљају и неку врсту гаранције да они својим положајем не могу утицати на истражне органе, нити на било који начин било кога штитити.

Протести и правосуђе – (не)дозвољени притисак

Због несреће, до сада је саслушана 71 особа у тужилаштву у Новом Саду, где је опозиција данас и јуче протестовала тражећи процесуирање одговорних и пуштање на слободу они који су у притвору од протеста 5. новембра.

Пејић сматра да је, у неким случајевима, утицај и притисак јавности на судство добродошао, али да политички актери не би требало да утичу на правосуђе, на било који начин.

“Када постоји притисак јавности да се нешто убрза, не видим као нужно лоше“, каже Пејић

Сматра да тужилаштво треба што чешће и што подробније да обавештава јавност о томе шта се ради, онолико колико је то могуће.

Вулетић напомиње да, пре свега, треба правити разлику између јавног мњења и тихе већине која је очекивала да државни органи што је могуће пре учине одређене кораке, и са друге стране ангажовања политичких странака, које користе различите ситуације да максимизују своју видљивост и своју популарност.