Макронова посета потврда препознавања Србије као партнера на кога се рачуна

Од 2019. године и прве посете Макрона Србији, сарадња две земље се убрзава, а сада се преговара и о "рафалима". Економска сарадња је интензивна последњих година, али су очекивања знатно већа, сматра Александра Колаковић.

"Ми смо у априлу добили потврду да се активно ради на припреми финалног уговора за 'рафале', сада се ради на безбедносним гаранцијама. С једне стране ту су гаранције о испоруци и роковима о којима ћемо можда данас чути нешто више, а са друге стране ту је и геополитички аспект безбедности када је реч о улози Србије у региону, и на пољу економије и на пољу безбедности. Од рата у Украјини знатно су измењени односи у свету, и у интересу је Европе да Србија буде усклађена с њеном политиком", каже за РТС Александра Колаковић из Института за политичке студије.

Економија кључна тема

Француске компаније овде запошљавају више од 12.000 људи, трговинска размена је у суфициту на српској страни управо због тих компанија – попут "Мишлена".

"Економија је дефинитивно кључна тема у разговорима. Наведено је неколико области: енергетика, вештачка интелигенција, здравство, научна сарадња и култура. Повезивање науке и привреде, у смислу економије, сада је веома битно. Постоји широк спектар споразума који се односе на умрежавање људи из различитих области. Компанија 'Шнајдер' и у прошлости је била присутна у Србији, некада су то били топови, касније енергетика, а сада је то и ИТ сектор. Трансфер знања и технологија је постојао и у прошлости, а сада треба видети како Француска види своју улогу у будућности на пољу енергетике. То је дуг процес, али можда видимо неке споразуме и на том пољу", наводи Колаковићева.

Разумевање положаја српског народа на КиМ

Када је реч о политичком аспекту посете Макрон је подсетио и на француско-немачки план, Охридски споразум и формирање Заједнице српских општина.

"Макрон говори о томе да је Европа потребна Србији, али и да је Србија потребна ЕУ. Он је поновио посвећеност реализацији мапе пута који укључује и формирање ЗСО и наглашава се разумевање положаја српског народа на КиМ. Очекујем да то дâ резултате у будућности", истакла је за РТС Александра Колаковић из Института за политичке студије.