Скретање Европе удесно – како резултати избора за ЕП утичу на Србију и политику проширења ЕУ

После резултата у изборној европској ноћи, председник Србије Александар Вучић дао је себи два дана да размисли о томе како је гласало стотине милиона грађана Европске уније за заступнике у Европском парламенту (ЕП), али и ономе што је уследило – распуштању француског парламента.

"Плашим се да за све оно што сам говорио да сам био у праву и да нам предстоји тешко време и бреме", каже председник Србије.

Члановима Владе, после та два дана, слегли су се утисци.

Министар спољних послова Марко Ђурић већ пописује европарламентарце са којима планира да сарађује, јер – како каже – за Србију је та мрежа пријатеља важна због европске перспективе и интеграција.

Колега из ресора унутрашњих послова, Ивица Дачић, коментарисао је, с друге стране, лошији резултат зелених и левичара, међу којима је у претходном сазиву било и оштрих критичара Србије.

"Избори су рашчистили политичку сцену у Европи. Оних који су критиковали Србију сада нема ни у децималама. Проблем је то што неки шесторазредни политичари воле да се иживљавају над неким државама и народима који воде самосталну и независну спољну политику, а у Србији се представљају као важни фактори у европској политици", наводи Дачић.

Незадовољни Макрон и Шолц, раст Ле Пенове и Мелонијеве

Уместо њих, више столица у наредних пет година заузимаће странке десне и крајње десне оријентације.

Као апсолутне победнице у својим државама су Францускиња Марин ле Пен и Италијанка Ђорђа Мелони – обе противнице миграција и исламизације, и заговарачице промена унутар Европске уније (ЕУ)

Упркос томе, познаваоци у Србији верују да то неће утицати на политику проширења. Уредник портала European Western Balkans Никола Буразер истиче да политика проширење свакако остаје високо на агенди ЕУ, што је, како каже, потврђено неколико пута.

"То је веома важан интерес ЕУ управо због рата у Украјини и онога што се перципира као претња дестабилизацијом региона с којим се граничи ЕУ. Мислим да се то неће променити после ових избора", наводи Буразер.

Ипак, наглашава да остаје питање колико ће ЕУ бити спремна на проширење.

"Колико ће далеко одмаћи саме реформе унутар, јер без њих проширење неће бити могуће, нити може да се спроведе у дело", примећује уредник портала European Western Balkans.

Сретеновић: Србија да настави са реформама, не због ЕУ, него нас самих

Историчар Станислав Сретеновић епилог европских избора види као шансу за Србију да настави да ради на реформама, повећању својих демократских и безбедносних капацитета, те развоју економије.

"Кључно је питање тржишне економије – да српски производ буде конкурентан на европском тржишту и то су питања која ће Србију заокупљати у наредном периоду не због ЕУ, него због нас самих", указује Сретеновић.

Током претходног мандата Европског парламента обелодањен је француско-немачки предлог нормализације односа Београда и Приштине.

Никола Буразер објашњава да и поред тешких пораза Макрона и Шолца на европским изборима, који су покровитељи предлога, та осовина остаје мотор ЕУ.

"Она ће то бити и без обзира на то ко је на власти у Берлину и Паризу и мислим да неких већих одступања и приступа ове две земље када је у питању, како проширење, тако и нормализација односа Србије и Косова неће доћи. Да су то неке ствари зацртане као важна ствар за ове две најважније земље, али и ЕУ у целини и ту не очекујем да дође до некаквих значајнијих промена", закључује Буразер.

Први задатак за нове европосланике јесте избор шефице Европске комисије, а новом мандату већ се нада Урсула фон дер Лајен.

Следи и за Србију можда и најважније – именовање изасланика за дијалог Београда и Приштине.