Миливојевић: Покушај ревизије Дејтонског споразума навео српски народ да нађе формулу за опстанак

Заштита националних интереса, јединство, привредна сарадња, чување традиције. У најкраћем циљеви су постављени на првом Свесрпском сабору одрженом јуче. У Београду владе Србије и Републике Српске усвојиле су Декларацију о заједничкој будућности српског народа.

Дипломата Зоран Миливојевић рекао је да усвојена Декларација представља институционализацију једног српског отпора и једне потребе Срба да штите своје националне интересе на један организован начин.

"То је демонстрирано у случају резолуције о Сребреници, где су први пут Београд и Бањалука деловали као један тим усаглашено и имали су у виду пре свега тај државни национални интерес. Кад кажем државни, мислим на Србију, а кад је реч о Републици Српској, имам у виду статус Републике Српске у оквиру изворног Дејтонског споразума“, каже Миливојевић.

Према његовим речима, постоје потреба већ неко дуже време да се тај интерес заштити и да се то институционализује.

Подсећа да су специјални односи Србије и Српске дефинисани мировним Дејтонским споразумом.

"Све ово што је предвиђено декларацијом се подудара са оним што ти односи и дозвољавају. Дозвољавају националним заједницама у Босни и Хецкови да сарађују са матричним државама. Исто важи рецимо и за Хрвате“, каже Миливојевић.

"Резолуција о Сребреници квари амбијент који је био"

"Резолуција о Сребреници квари чак и онај амбијент који је пре био. И доводи у питање стабилност Босне и Херцеговине. А опет та резолуција је изазвала потребу Срба да се на неки начин бране. Нико овде јуче није довео у питање територијални интегритет”, каже Миливојевић.

Сматра да је покушај ревизије Дејтона произео потребу српског народа да нађе формулу за свој опстанак, да пружи отпор.

"Због тога у Декларацији чак имате и референцију, потреба да се све оне надлежности које Република Српска има на основу мировног споразума, који је важећи и на коме опстаје Босна и Херцеговина, који је и Устав Босна и Херцеговине, да се те надлежности поштују“, рекао је Миливојевић.

Привукло је пажњу и одлука да ће Република Српска прослављати 15. фебруар.

Миливојевић каже да 9. јануар ће и даље бити обележаван, али ће се обележавати и Дан државности 15. фебруара.

"То је легитимно право. 9. јануар је дан када се створила Република Српска и то је легитимно право српског народа да се тај датум обележава. А што се тиче Сретења то је тај израз жеље српског народа да има везу са матичном државом“, истакао је миливојевић.

Постоји још једна тачка која се тиче формулације, односно коришћења пуне формулације Јужна покрена, односно Косово и Метохије, у свим званичним обраћањима.

"Ова формулација је упућена и за унутра и за споља. Основа је Резолуција 1244. Основа је оно што је црвена линија граница одбране државних и националних интереса Српског народа у целини. Морате да браните државу коју имате“, напоменуо је.

Указао је да променом речи, избацивањем неких појмова ви деградирате основ нечега.

"Дакле, државу Србију ћете звати држава Србије, Косово и Метохије ћете звати Косово и Метохије, Војводина ћете звати Војводина и тако даље. Морате се држати онога што је основа вашег постојања, и због тога, ја мислим да је то с правом речено, Ми смо почели да користимо термин који је наметнут, дакле, само Косово. Термин који је наметнут у покушају да се потврди косовска државност, да се потврди насилна сецесија, једног дела наше територије. И мислим да је та потреба потпуно на месту“, објаснио је Миливојевић.

Цео разговор са Зораном Миливојевићем можете погледати у видеу на почетку текста.