Изборна кампања за Европски парламент улази у завршницу – какве промене очекују регион после гласања

Кључни избори са високим улозима – у најкраћем се коментаришу предстојећи избори за Европски парламент. У финишу изборне трке пажња је усмерена на крајње десничарске и популистичке странке. Анкете им предвиђају више посланичких места у новом сазиву – победу у шест од 27 земаља чланица Уније.

"У овом тренутку анкете показују да тренутно грађане ЕУ највише брине куповна моћ, безбедност и питање миграција. И то су управо теме којима партије и политички представници из тог крајње десног блока покушавају да се наметну бирачима. Они можда чак и не нуде нека конкретна решења, али једноставно указују да оно што се сада дешава није добро и на тај начин расте популарност њихова у овом тренутку", рекла је Бојана Ковачевић из Националног конвента о Европској унији.

Да ли промена односа снага у Европском парламeнту може да помери фокус са Западног Балкана, посебно у односу на дијалог Београда и Приштине.

"У том погледу често већи утицај на дијалог имају појединци који буду изабрани да буду у посредници у преговорима и њихова динамика и њихов однос према том процесу, него што се то на системском нивоу мења. На системском нивоу су ставови већине земаља јасни, они су прилично непромењиви, али оно што требало би да се очекује да се изврши већи притисак на поштовање договореног", рекао је Деспот Ковачевић, доцент Факултета политичких наука.

На нови приступ Европи, позивају једнако и актуелни и бивши лидери Уније. У јеку јачања деснице, кажу, то је својеврстан демократски изазов. Ипак, курс Шведске и Италије није се суштински променио. Шведске демократе, тумачи се, убрзале су интеграцију те земље у НАТО.

"Зависиће од тога ко ће и на који начин формирати Европску комисију. Како ће се груписати сви они који ту буду добили места. Постоје, наравно да је и даље та групација око Европске народне партије, која представља неку врсту умерено конзервативне опције, али изразито проевропске, вероватно ће бити централна групација и на даље. Тако да то питање сада утицаја неких нових актера који се буду појавили остаје врло ограничено", навела је Селаковићева.

Да тренд прати и регион потврђују резултати гласања, у релативно младој чланици Уније – Хрватској, али и Северној Македонији, која је кандидат за чланство. Узлет евроентузијазма у Скопљу, социјалдемократе нису успеле да валоризују.

"Десница, заправо, ВМРО у Северној Македонији највише гласова освојио управо разочарањем у ЕУ и у европске интеграције. Наиме, у претходних осам година на власти су биле социјалдемократе и знамо како су Зоран Заев и Димитар Ковачевски покушавали и регионалне европске интеграције да подигну на висок ниво и пристајали на многе компромисе. ЕУ није наградила тај труд и чини се да је еврооптимизам грађана Северне Македоније значајно опао. Говорим о десном полу који јесте значајно ојачао, од уласка Хрватске у Европску унију све више јача. То се може тако говорити и о политичарима с левог спектра да имају десни наратив. Пре свега за председника Милановића, али је заиста проблематично када једну мањину која је имала пуно проблема у прошлости, знамо све шта се десило, једну предисторију, искључите из владе", рекао је Ковачевић.

И док се чека гласање у Европском парламенту, који сада има 705 чланова, у наредном сазиву биће их петнаесторо више. Тренутно највећа политичка групација је Европска народна партија, потом социјалисти и демократе, па либерали. Наредна четири места заузимају странке левице и деснице. Којих ће бити више, знаће се после 9. јуна.