Ристић: Противимо се селективној култури сећања, 24 сата дневно покушавамо да спречимо усвајање резолуције о Сребреници

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић био је у јучерашњој делегацији Србије у Доњој Градини, на обележавању Дана сећања жртава усташких злочина, што је на њега, каже, оставило велики утисак.

“Сваки пут када одете у Јасеновац, када одете у Доњу Градину, али и на бројна друга стратишта припадника нашег и других тада југословенских народа у Другом светском рату, схватите у ствари шта материјализована мржња у датим историјским околностима може да учини. И какву погибељ може да начини”, рекао је Ристић.

То је, истиче, место за туговање, али и за суочавање са способношћу људског бића да насрне на друго људско биће само зато што оно има другачији идентитет или има карактеристике које у одређеном идеолошком или неком другом концепту нису прихватљиве.

“Овде пре свега мислим на тоталитарне идеологије какве су биле нацизам, фашизам, хрватско усташтво и друге”, каже Ристић и изражава жаљење што се садашња концепција музејске поставке у Јасеновцу заснива на томе да су у логору страдале жртве појединци – без навођења њиховог порекла.

Истиче да међународна научна заједница и даље утврђује број страдалих у Јасеновцу, иако су процене да је страдало око 700.000 Срба, 80.000 Рома и више од 20.000 Јевреја.

“Оно што је сигурно, на територији НДХ страдало је више стотина хиљада припадника нашег народа и неколико десетина хиљада припадника јеврејског и ромског народа у контексту геноцида који је над њима починила НДХ“, рекао је Ристић.

"У Сребреници није било ни геноцидне намере, ни радње"

Говорећи о Резолуцији о Сребреници, која би ове недеље поново могла да се нађе на дневном реду УН, Ристић је рекао да је Србија већ много учинила да то спречи и да су бројне земље сазнале шта се заиста десило у јулу 1995. године у Сребреници.

“Са друге стране, већ два пута иницијатори, коспонзори одлажу гласање о тој резолуцији у Генералној скупштини Ујединих нација, управо зато што наилазе на један озбиљан и у чињеницама утемељан отпор, не само Републике Србије, већ многих слободарских држава у свету”, рекао је Ристић.

Истиче да је Србија утемељена на поштовању међународног права, историјских чињеница и жељи да се не примењује селективна култура сећења. Подсећа да је на територији БиХ у периоду од 1992. до 1995. на бруталан начин убијено око 3.500 Срба.

“Дакле, Србија је увек јасно и одлучно осуђивала злочин у Сребреници из јула 1995. године. Ми нисмо сагласни са квалификацијом и то сада не говорим као министар, говорим као историчар који се четврт века бави културом сећања. Знате, тај злочин јесте злочин, нема никакве дилеме, али он не садржи елементе геноцида. Он пре свега не садржи геноцидну намеру, а потом и геноцидне радње. И то је потпуно јасно”, каже Ристић.

Према његовим речима, ова резолуција има за циљ да ојача тежину пресуда суда у Хагу које су, како каже, увек изазивале озбиљне критике у стручној јавности.

“Оно на чему радимо 24 сата дневно, то је да што већи број држава буде одсутан из сале, суздржан, односно да гласа против, и да на тај начин не може да се постигне апсолутна већина у Генералној скупштини Уједињених нација”, каже Ристић.

То што је из Црне Горе најављена подршка тој резолуцији, министар види као озбиљан притисак на ту државу.

"Сензационално извештавање о трагедијама недопустиво"

Као нови министар информисања, Дејан Ристић најављује интензивирање активности и отвореног дијалога са представницима медија, али и са тужилаштвима и другим институцијама - како би се отпочео процес стварања амбијента у којем би трагедије и трауме које погоде читаво друштво, попут масовних убистава или нестанка детета, у медијима били третирани на одговарајући начин.

 “А то је са дигнитетом, са поштовањем, са пијететом према онима који су оштећени, дакле према жртвама, према рањенима, према њиховим породицама, према локалној заједници, према читавом друштву и читавој нашој држави”, рекао је Ристић.

Наводи да Министарство спроводи читав низ едукативних програма и програма који имају за циљ јачање капацитета у области јавног информисања, како би се послала порука да у таквим ситуацијама нема места сензационализму.

Што се тиче вређања и угрожавања безбедности новинара, истиче да ће Министарство иницирати све оне поступке и процесе који имају за циљ снажење безбедности новинара у јавном простору и у друштву.