Зашто је важан избор Србије на место несталне чланице Савета безбедности

У случају кандидатуре, министар спољних послова Ивица Дачић је оптимиста - посебно у односу на две НАТО земље из источне Европе које су своје кандидатуре већ најавиле.

"Председник је рекао да ћемо сачекати да видимо шта ће се дешавати са нелегалном резолуцијом о Сребреници. Кажем нелегалној, јер је донета без одлуке државних органа БиХ, на основу става амбасадора. Не може држава да утврђује своје ставове на основу тога које националности је амбасадор у појединој земљи и то значи да БиХ није донела ту одлуку", рекао је Дачић.

С друге стране, како каже, то је супротно Повељи УН јер не може питање које је на дневном реду у Савету безбедности да се разматра у Генералној скупштини - а БиХ је, као и Косово и Метохија, питање које се на СБ разматра два пута годишње.

Смисао резолуције аналитичари виде као покушај да се српски народ дисквалификује у будућности. Недавне дипломатске активности у Њујорку оцењују као покушај да се утврде односи са низом земаља и да се утиче на циљну групу, односно колективни југ, где три четвртине држава има разумевања за српске ставове.

"Прва ствар која се прокламује као циљ са овом резолуцијом већ пада у воду, овде се продубљује подела кад је реч о БиХ и оно што се искључује то је дијалог, и могућност функционисања институција БиХ, који би подразумевао не само помирење већ и политичку стабилност. Ово директно доводи у питање њено нормално функциконисање", каже дипломата Зоран Миливојевић.

Избор за несталну чланицу Савета безбедности, које се бирају за наредне две године, Србију сврстава у источну групу земаља. Та група простире се од Прибалтика до Црног и Егејског мора. Осим Србије, од бивших југословенских република у СБ УН још нису биле Северна Македонија и Црна Гора.

"Избор иде у односу на то колико земаља придобијете за себе у тој групи, па онда иде на Генералну скупштину УН тако да нико унапред не може гарантовати да ли ћемо добити подршку, тим пре што је у нашој групи доста земаља које су скоро све чланице ЕУ или НАТО и нормално је да је солидарност између њих већа него у односу на земље које нису чланице тих међународних организација", рекао је некадашњи дипломата Срећко Ђукић.

Сматра да иако не прођемо - не треба да одустанемо, јер је Србији, истиче, потребно чланство у СБ УН ради стицања реномеа, ради повећања угледа у свету и преузимања одговарајућег места у међународним организацијама.

Бивша Југославија је за 45 година била четири или пет пута нестална чланица Савета безбедности УН. СРЈ, Заједница Србије и Црне Горе, а затим и Србија нису биле ниједном.

Савет безбедности има 15 чланица. Сједињене Државе, Кина, Русија, Француска и Велика Британија су сталне чланице и имају право вета на било коју резолуцију или одлуку. Десет места припада несталним чланицама, а пет места се обнавља сваке године.