Лидери самита у Словенији подржали проширење ЕУ, у фокусу и Западни Балкан

Председница Словеније Наташа Пирц Мусар изјавила је да проширење Европске уније важно, истакавши да ће њена земља државама Западног Балкана наставити да пружа помоћ.

"Проширење значи велику трансформацијску моћ. Председници смо држава које подржавају улазак држава Западног Балкана у ЕУ, укључујући и Молдавију и Грузију", рекла је Мусар.

Аустријски председник Александер Ван дер Белен је подсетио на усвајање "историјских одлука о почетку преговора с Босном и Херцеговином, Украјином и Молдавијом".

"Аустрија подржава те одлуке. Имамо јасан стратешки интерес, а то је даље проширење Европске уније. Пре свега мислим на државе Западног Балкана, оне су наши суседи. Исто тако је наш безбедносни интерес да уђу у Унију. Мислим да смо на правом путу", рекао је председник Аустрије.

Милановић о проширењу

Хрватски председник Зоран Милановић је рекао да "није све у испуњењу критеријума", већ је "нажалост, пуно и превише тога у политици", због чега државе попут Албаније, Северне Македоније и Црне Горе "нису отвориле ниједно поглавље", пренела је Хина.

Нејасно је, међутим, зашто је Милановић сврстао Црну Гору уз Албанију и Северну Македонију, будући да је Црна Гора отворила сва 33 поглавља са ЕУ, али је за шест година привремено затворила три. Последње поглавље Црна Гора је отворила у јуну 2020. године.

"Србија се мора одлучити дефинитивно где политички, вредносно и структурно припада. Међутим, све те државе заједно имају номинални БДП мањи него Хрватска и Словенија заједно. То је у економском смислу мален изазов и малена главобоља за некога ко би хтео наћи решење. Али, очито не жели и за то не можемо кривити ни Кину, ни Русију. То је наш проблем. Неко то зауставља", навео је Милановић.

Милановић је рекао да ЕУ мора пронаћи "некакав пут разума да се задовољимо с нечим што је добро за све нас, да покушамо у своје друштво довести оне који су нам близу, а то су државе Западног Балкана, а оне који ту нису, то је већ нешто што, бојим се, надилази наше могућности јер ЕУ није САД, није Пекинг".

Серђо Матарела, председник Италије, подсетио је да је Словенија постала чланица Европске уније заједно с девет других земаља 2004. године.

"Ако желимо и даље градити мир, треба завршити европски пројект. Данас је то важније него икада. Посебно када говоримо о државама Западног Балкана, које већ 20 година чекају на улазак. Наравно, не заборављамо Украјину, Молдавију и Грузију", поручио је Матарела, додавши да је срећан што се словеначка председница "заузима за пуно спровођење шенгена".

Пирц Мусар је позвала све владе суседних земаља Словеније да заједно с њом "укину контроле на границама".