Приштина не одустаје од референдума на северу, од Срба се очекује бојкот

Централна изборна комисија ће у Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Северној Митровици гласање организовати на 23 бирачка места, што је готово двоструко мање у односу на планираних 43, пошто директори школа наставе на српском језику нису пристали да уступе објекте за гласање.

Гласање ће бити могуће у школама наставе на албанском језику, комуналним, приватним и објектима Агенције за имовину, потврђено је из ЦИK-а у Приштини и наведено да, за разлику од избора прошле године, гласања у контејнерима сутра неће бити.

Челници Српске листе позвали су сународнике да бојкотују сутрашње гласање за смену председника четири општине, наводећи нереалан број бирача у бирачким списковима, указујући да је тортуром власти у Приштини дошло до значајног исељавања Срба са севера, затим надгледање гласања камерама, што у закону и досадашној пракси на Kосову није био случај.

За разрешење председника општина, према упутству Министарства за локалну самоуправу, потребно је 50 одсто плус један глас уписаних у бирачком списку. Процес за гласање о смени председника општина албанске националности покренут је петицијом грађана, где је потписима 20 одсто бирачког тела учињен први корак. Други је заказан за сутра, а када би успео, тећи корак би били нови избори, које би заказала председница у Приштини Вјоса Османи.

Бирачка места ће сутра бити отворена од седам до 19 часова, а гласање је један од покушаја, услед великог притиска међународне заједнице, да се деескалира и смири ситуација на северу KиМ.

Почетак вишегодишње кризе у четири општине на северу локални Срби повезују доласком на власт Аљбина Kуртија, због чијих су одлука Срби одлучили да напусте све институције под патронатом његове владе, од полиције до локалне администрације.

Од тада су власти у Приштини појачале полицијско присуство на северу, пославши албанске полицајце у средине насељене већином Србима.

Влада у Приштини одбија да формира заједницу српских општина, кровну организацију Срба на Kосову по Бриселском споразуму, што је поред повлачења полицијских специјалаца још један од разлога повлачења Срба из институција.

Насилан улазак председника, који не одражавају вољу становништва у централне општинске зграде довео је до протеста Срба и њиховог сукоба са полицијом и војницима Kфора, чији је епилог стотине повређених на обе стране.