Грубјешић: Постоји шанса да се пријем Косова не нађе на дневном реду Комитета министара у мају

Сузана Грубјешић каже да је након јучерашњег усвајања извештајa којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе најважнија степеница Kомитет министара, а састанак је заказан за 16. и 17. мај.

"Да ли ће се ово мишљење које је јуче Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) усвојила наћи на дневном реду министарског састанка је нешто о чему сада не могу да говорим зато што се пре заседања ПС СЕ појавила шанса коју смо стекли нашим активизмом, мислим на целу државу, на председника, на Министарство спољних послова, на нас овде, на читаву дипломатску мрежу – да се пријем Kосова у Савет Европе одложи, да се та тачка не нађе на дневном реду Kомитета министара”, наводи Грубјешићева.

Указала је да се та шанса указала након посете председника Вучића француском председнику Емануелу Макрону.

“Уз Француску је Италија, према информацијама које имам, такође вољна да се пријем Kосова у Савет Европе одложи, односно да Kосово мора да испуни и преостала два услова пре него што се размишља о пријему у организацију”, додала је Грубјешићева.

"ЗСО – услов без кога Kосово не може да размишља о пријему"

Подсетила је да су у иницијалном извештају Доре Бакојани била три услова које Приштина мора да испуни.

“Па је она променила мишљење и определила се за један услов који је испуњен – враћање после осам година земљишта манастиру Високи Дечани. Али остао је најбитнији услов – формирање ЗСО. То је услов, то је и наш став, без кога Kосово не може да размишља о пријему. Такав наш став дели још једна група земаља, али најбитније је да тај став поделе и Француска и земље Kвинте, јер су оне најмоћније и углавном одлучују о свему, па и о пријему нових чланица у Савет Европе”, нагласила је Грубјешићева.

Истакла је да њихов став пре свега треба да утиче на остале чланице Kвинте и да онда та шанса и вероватноћа постане извесност.

“На томе се углавном ради. Дан после Парламентарне скупштине не можемо да говоримо о извесности, можемо о вероватноћи и о шансама које постоје”, додаје Грубјешићева.

Напомиње и да је јуче у ПС СЕ било непријатно, али да је то очекивано.

“Колико год да је очекивано, није било пријатно ни слушати дебату, ни погледати резултате гласања. То је саветодавно тело које не одлучује, већ усваја мишљење и усваја извештај известиоца и шаље га на одлучивање у Kомитет министара”, додала је.

"Многе делегације нису дошле у пуном саставу"

Објаснила је да делегације гласају превасходно по својој вољи, као и да су посланици слободни да гласају како желе или да се унутар политичких групација договоре како ће гласати.

“У Парламентарној скупштини постоји пет политичких групација. Највећа је Европска народна партија, а ту су и либерали, социјалисти, конзервативци и левичари. Ту је изузетак наравно била наша делегација која је наступила јединствено и свих седам чланова је гласало против извештаја. Из делегације Шпаније осморо је гласало против извештаја, али је посланица из Баскије гласала за. Шеф делегације Јерменије није учествовао у гласању, а троје посланика је гласало за извештај без обзира што Јерменија не признаје државност Kосова. Делегација Грчке је била подељена, већина је гласала за, али је један посланик левице био против”, навела је Грубјешићева.

У ПС СЕ, додаје, "морате да размишљате о томе какву су одлуку посланици донели, јер нису ни све делегације јединствено гласале осим наше, а у контра смеру је рецимо делегација Турске – свих 18 је гласало за извештај".

“Морате да имате у виду да многе делегације нису дошле у пуном саставу због својих обавеза – европски избори, национални избори. Био је присутан 171 посланик од укупно 300”, закључила је Грубјешићева.