Ко и када одлучује о пријему Косова у Савет Европе – процедура, преседани и принципи

Половином маја 2022. године у Стразбур је стигао званичан захтев за пријем Косова у Савет Европе. После више неуспешних покушаја, на ванредној седници Комитет министара у априлу прошле године подржао је одлуку да отпочне процедура за пријем Приштине у чланство те организације.

Састанак Политичког комитета је ванредан, ако се извештај Бакојанијеве усвоји, иде на пленум у априлу.

Даља процедура каже - захтев Косова биће онда на редовном министарском састанку у мају.

"Ово јесте убрзана процедура. Када погледате историјат СЕ, видећете да претходно ниједан чланица није примана двотрећинском већином, већ консензусом. Консензуса око Косова нема. Једино питање које се поставља у овом тренутку је да ли ће то бити на дневном реду Комитета министара, јер се ми трудимо сви да не дође на дневни ред. Ако дође на дневни ред о томе ће се гласати, Косово има двотрећинску већину, имао је прошле године, има је и сада", каже стална представница Србије у СЕ Сузана Грубјешић.

Бројни неиспуњени услови

А Косово у писму које потписују премијер, председница и председник Скупштине, обећава - испуниће све услове, али под условом да постане чланица Савета Европе.

Оснивање ЗСО није решено, као ни питање експропријације земљишта на северу. Само један је испуњен - враћање земљишта манастиру Високи Дечани, и то после осам година.

Приштина верује да је корак ближе међународној организацији за заштиту људских права и демократије.

"Постоји и даље дугачак списак нерешивих предмета везаних за демократију и људска права на КиМ и снажан отпор Приштине на разним фронтовима. Све те забринутости у вези са демократским статусом ситуације српске мањине, све ће детаљно бити споменуто и у извештају", тврди Дора Бокојани.

"Жеља је да се Косово уведе у све могуће међународне организације. Ми смо одлучно против, Косово није држава, то је конструкција која не може да преживи. То је протекторат НАТО-а и ЕУ. Видимо велики потенцијал за даљу ескалацију, ако се остане на овом путу", каже шеф Спољнополитичког одбора Посланичке групе Алтернатива за Немачку у Бундестагу Петр Бистрон. 

Расправа о чланству не значи и пријем

Расправа у Стразбуру, кажу познаваоци, не значи и пријем Косова у Савет Европе, већ је један од корака ка потенцијалном чланству.

"Ако говоримо о председанима, можемо рећи да у статусу пуноправног чланства никада није била ни једна држава која је имала тај ниво оспорене суверености као што Косово има у овом тренутку, укључујући и чланице Савета Европе које не признају Косово као независну државу. Ми имамо историјских примера територија након Другог средског рата које су биле пуноправне чланице док се нису одређене територијалне недоумице разрешиле, пре свега, међу Француске и Немачке. Међутим, као пуноправна чланица, ово би заиста представљало једну врсту преседана, најпре због тога што ви унутар Савета Европе имате државе које не признају Косово као независну државу", каже Стефан Владисављев из Фондација БФПЕ.

Србија је, на пример, захтев Савету Европе поднела крајем 2000. године, а извештај добила две године касније. Примљена је 2003. године. Хрватска је на пријем чекала шест година.

"Чињенице су неумољиве, чињеница је да би се том одлуком прекршило не само међународно право него и статут организације у које Косово жели да уђе, Статут СЕ у члановима 3 и 4 јасно говори да било која европска држава може да конкурише да постане чланица. Прво је упитна сама државност Косова коју не признаје већи део света, а коју не признаје ни 12 чланица СЕ. Потом, пошто СЕ почива на три стуба владавина права, људска права и демократије. Косово не испуњава услове које ова организација прописује", каже Сузана Грубјешић.

Дачић: Грубо кршење међународних принципа

Министар спољних послова Ивица Дачић каже да нас очекује тежак период.

"И наравно, очекује нас период када ви заиста треба да преиспитујете који су то принципи уопште на којима све то почива. Ако више није битно да ли је нека држава међународно призната или не, ако више није битно да сваки део територије може да се отцепи и да постане члан СЕ, где је крај свему томе или неко мисли да то може да важи само за Србију. Ми озбиљно размишљамо како да се понашамо у једној таквој ситуацији када се грубо крше међународни принципи", рекао је Дачић.

Подршку Приштини пружиле су 33 државе, седам је било против и пет уздржаних. Мађарска, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар и Шпанија и Србија биле су против апликације. Уздржане - су биле Босна и Херцеговина, Грчка, Молдавија, Словачка и Украјина. Јерменија није гласала.