Нови београдски избори - зависи ли изборни резултат од датума изласка на биралишта или од "свинг" општина

Извесно је да ће Ана Брнабић бити изабрана за председницу Скупштине Србије у наставку конститутивне седнице парламента заказане за понедељак. Уколико одмах распише београдске изборе, грађани би на биралишта могли да изађу усред празника. Иво Чоловић из ЦЕСИД-а не искључује спајање градских са изборима у неким од београдских општина. Тада би се гласало 2. јуна. Традиционално, приградске општине наклоњеније су владајућим структурама, а централне опозиционим, али, каже Чоловић, има општина које се не уклапају у ову поделу. Има ли Београд "свинг" општине?

Конститутивна седница Скупштине Србије наставља се у понедељак када је на дневном реду избор председника парламента.

За то место СНС је већ кандидовао Ану Брнабић и она ће, по свему судећи, врло брзо расписати изборе за Скупштину града Београда. Редовни општински избори су у јуну.

Иво Чоловић из ЦЕСИД-а каже за РТС да избори за власт у Београду законски могу бити расписани од 21. априла до 2. јуна.

Чоловић мисли да Ана Брнабић неће тако брзо расписати изборе. Да ће се, каже, дати прилика опозицији да одлучи шта ће - бојкот или излазак. У том случају Београђани би изашли на биралишта у крајњем року, 2. јуна.

Не искључује спајање градских са изборима у неким од београдских општина и да би се тада без сумње гласало - 2. јуна.

Утицај "свинг" општина на резултат избора у Београду?

Чоловић истиче да су и према истраживањима ЦЕСИД-а и резултатима претходних избора, бирачи седам приградских општина наклоњенији СНС-у и СПС-у за разлику од централних београдских општина.

Сматра да што се тиче резултата гласања по општинама нису могуће велике промене у односу на претходне изборе.

С друге стране, Чоловић указује на то да постоје неке општине које се не могу у потпуности сврстати ни у једну од те две категорије. У њих убраја Вождовац, Раковицу, Звездару и Земун, истичући да оне могу значајно утицати на резулате избора.

Напомње да нема времена да се значајно мења кампања и да ће се зато странке трудити да задрже традиционалне бираче.

Чоловић указује на то да СНС од 2018. године остварује сличне резултате и да има стабилно бирачко тело али да оно не расте у односу на претходни период.

"Опозицији расту шансе на рачун веће излазности, нових опција, даје се шанса бирачима да гласају за нешто ново и другачије", додаје Чоловић.

Иако од 2018. године констатно расте излазност, Чоловић не верује да да може бити већа од 60 одсто, али да ће то зависити од кампање и броја изборних листа.

Примећује да су у кампањи више пута локалне теме замаскирне државним, али ће и власти и опозиција морати да се позабаве и инфраструктурним и свакодневним проблемима Београђана.

Ако избори буду усред празника, према Чоловићу, то може утицати на резултате, будући да су неки месецима унапред резервисали туристичке аражмане што би одговарало владајућој коалицији будући да може да рачуна на стабилно бирачко тело.

"Опозицији треба времена да се прилагоди, уђе у изборни процес и припреми кампању како би остварила што бољи резултат", додаје Чоловић.

О примени препрука у извештају ОДИХР

На питање да ли ће бити времена да се до избора примене препоруке ОДИХР, Чоловић истиче да је и раније било замерки тог тела које још нису усвојене.

Препоруке које се тичу медија могле би да се примене већ сад уз активнију улогу РЕМ-а, каже он, док су оне које се тичу бирачког списка сложеније. Чоловић не види да би ту нешто могло да се учини чак и ако се буде гласало 2. јуна.

За то су, према његовим речима, потребне промене изборног закона, а то је могуће у четворогодишњем циклусу, између два редовна изласка на биралишта.

Имајући у виду бојкот избора опозиције 2020. године, Чоловић мисли да то не би био добар потез јер резултат прошлих београдских избора готово гарантује опозицији добре бројке у престоници и на предстојећим изборима.