Земље чланице ЕУ усвојиле позицију о плану раста за Западни Балкан

У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и "конструктивни" ангажман у дијалогу и примена споразума о путу ка нормализацији и анекса о његовој имплементацији.

У усвојеном тексту наглашен је и значај усклађивања са заједничком спољном политиком ЕУ.

"Реформске агенде које ће достављати земље Западног Балкана треба да садрже објашњење на који начин ће допринети прогресивном и континуираном усклађивању са заједничком спољном и одбрамбеном политиком ЕУ", наводи се у тексту

Усвојена позиција представља "преговарачки мандат" земаља чланица за предстојеће разговоре са Европским парламентом, чије зелено светло је такође потребно како би план раста за Западни Балкан постао оперативан, саопштено је у Бриселу.

Kао први предуслов за коришћење средстава из фонда за раст наводи се поштовање ефикасних демократских механизама.

"То укључује вишестраначки парламентарни систем, слободне и поштене изборе, владавину права, укључујући независно и функционално правосуђе, као и основна права, што подразумева слободу изражавања, слободу медија и гаранцију поштовања свих људских права", додаје се у тексту.

Преговарачки мандат земаља чланица (Савета ЕУ) надовезује се на предлог Европске Kомисије за успостављање плана за раст, додатно појашњавајући и развијајући неке од његових елемената, циљеве фонда и предуслове за подршку ЕУ, саопштено је у Савету ЕУ.

Kако је наведено, једна од кључних промена односи се на јачање улоге земаја чланица у управљању фондом, посебно у усвајању реформске агенде земља Западног Балкана и одобравању плаћања.

Европска комисија је 8. новембра 2023. представила нови план раста за Западни Балкан, заједно са пакетом проширења.

Прокламовани циљ плана раста је убрзавање социо-економске конвергенције између Западног Балкана и ЕУ и подстицај региону да убрза темпо реформи везаних за будуће чланство у ЕУ.

У ту сврху је предложен нови финансијски инструмент за реформу и раст Западног Балкана, за период од 2024. до 2027, који се састоји од 2 милијарде еура бесповратних средстава и четири милијарде еура повољних кредита.

Према предлогу, исплате би се вршиле тек након испуњења договорених реформи.

Kада законски предлог буде усвојен, шест партнера са Западног Балкана ће бити позвано да поднесу своје појединачне реформске агенде које ће предузети током периода од 2024. до 2027. Недостатак имплементације од стране партнера би значио да се средства могу пренети на друге кориснике, наводи се у предлогу Европске комисије.