ЕП препознао значај европских интеграција Србије и других земаља

У извештају, који су поднели европски посланици Петрас Ауштревичиус из групације Обновимо Европу и Педро Силва Переира из групације социјалиста и демократа, наводи се да би увођење гласања квалификованом већином олакшало процес проширења, а тражи се и брзо и потпуно усклађивање кандидата и потенцијалних кандидата са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Њихово приступање ЕУ условљава се усклађивањем са рестриктивним мерама ЕУ, укључујући санкцијама уведеним као одговор на рат Русије у Украјини. Истовремено се тражи од Европске комисије да побољша доследност, ефикасност и транспарентност претприступне помоћи и узме у обзир приоритете у основним областима доделе средстава ИПА 3.

Посебно се позива на увођење строже и применљивије одговорности у погледу потрошње и побољшања укупног циклуса исплата, примену и контролу претприступног финансирања, уз спровођење строгих услова, укључујући у примени Економског и инвестиционог плана и новог Плана раста за Западни Балкан.

Подвлачи се да је проширење од највећег стратешког значаја за ЕУ и понавља да приступање ЕУ мора да буде поступак заснован на заслугама, док се кандидати охрабрују да спроводе реформе и напредују на путу ка ЕУ. Иако се констатује да би процес проширења требало да буде постепенији и динамичнији и да би ЕУ требало да постави конкретне појединачне циљеве реформи, мапе пута и прелазне временске рокове за сваку земљу, напомиње се да не могу да постоје брзи или унапред дефинисани рокови за чланство.

"Верује се, међутим, да би следеће проширење ЕУ требало да се догоди чим се испуне сви услови за приступање у земљама кандидатима и, паралелно, договоре и спроведу све неопходне европске реформе. Очекује се да ће прве земље кандидати бити спремне да се придруже Унији до краја ове деценије", наводи се у извештају.

Указује се и да би било корисно да постоји одвојено место комесара за проширење, а предлаже се и да се размотри давање кандидатима статуса посматрача у релевантним телима и институцијама, укључујући у Европском парламенту.

Наводи се и да би процеси припрема за проширење требало да се одвијају паралелно у ЕУ и земљама приступницама и изражава уверење да "европске институционалне реформе треба да повећају способност ЕУ да делује и обухвате поједностављене и ефикасније процедуре доношења одлука, удаљавајући се од једногласности".

Позива се и на јачање механизама за заштиту владавине права и основних принципа и вредности ЕУ, као и капацитета праћења како би се осигурала усклађеност са критеријумима из Копенхагена, пре наредне рунде проширења. Предлаже се и реформа поступка из члана 7 Уговора о ЕУ тако што ће се укинути једногласност у одлукама Савета ЕУ "увођењем јасног временског оквира и постављањем Суда правде за арбитра за прекршаје".

Истиче да би увођење гласања квалификованом већином у том погледу олакшало процес проширења и оцењује да је потребна додатна реформа механизма условљености владавине права како би се гарантовале све основне вредности ЕУ. Наглашава се потреба за брзом ревизијом функционисања и процеса доношења одлука Савета ЕУ у погледу проширења, предлаже се да се преиспита систем ротирајућег председавања Савету и напомиње да би требало преиспитати рачунање прагова за гласање квалификованом већином како би се побољшала равнотежа између већих и мањих држава и поставили виши прагови за најважније одлуке.

Подржава се намера Европске комисије да укључи земље приступнице у извештаје о владавини права и инсистира на томе да се оне укључе у годишње извештаје о напретку, а подржава се и стварање ефикасног механизма за решавање сукоба и посредовања које подржава ЕУ.