Како да (електронски) постанете грађанин Отвореног Балкана и која све врата вам то отвара

У Скопљу су у оквиру иницијативе Отворени Балкан потписана два протокола који ће омогућити успостављање слободног тржишта рада за земље Отвореног Балкана – у Србији, Северној Македонији и Албанији. Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић објаснио је у разговору за РТС како се постаје и дигитални грађанин Отвореног Балкана и шта то значи у пракси.

Председник Србије Александар Вучић рекао је јуче у Скопљу да би од 1. марта требало да ступи на снагу потпуно слободно тржиште рада међу земљама Отвореног Балкана, као и да ће то допринети бољем пословном амбијенту и превазилажењу проблема са радном снагом.

Јуче су потписана два протокола – Протокол о условима за слободан приступ тржишту рада и Протокол о повезивању шема електронске идентификације помоћу ИД броја.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић рекао је за РТС да је потписивањем тих протокола завршен административни део који се тиче формирања јединственог тржишта рада.

"То значи да ће практично радници из Албаније или Северне Македоније моћи да дођу у Србију да раде без икаквих административних и било каквих других препрека или за те грађане или за њихове послодавце и да ће моћи слободно да раде у Србији без потребе да имају боравишну дозволу, да имају неке радне дозволе. Наравно, исто важи и за држављане Србије ако оду у Албанију или Северну Македонију", рекао је Јовановић.

Грађани ове три земље могу да конкуришу на тржишту рада преко портала електронске управе, преко својих националних е-Портала.

"Свако ко има налог на порталу електронске управе, моћи ће истовремено да постане и грађанин Отвореног Балкана и да добије свој Open Balkan ID број и одмах да аплицира за слободан приступ тржишту рада. Добиће јединствену потврду са QR кодом, са којом ће моћи да оде код свог послодавца", објашњава Јовановић.

Подсећа да је прелазак граница одавно омогућен само са личном картом, као и да ће све то заједно помоћи у даљем развоју наше привреде, бржој флуктуацији радне снаге, што је битно и у контексту Експа 2027.

Јовановић наводи да ћемо имати увид у сва слободна радна места у три државе, као и да су националне службе за запошљавање саставни део тог система.

Други протокол значи да се са налогом на е-Управи једне земље могу користити електронске услуге на порталима других земаља.

О суперрачунарима, дата-центру и вештачкој интелигенцији

Говорећи о Експу 2027. и плану "Србија 2027 – скок у будућност", Јовановић је рекао да је то план који је отворен за све који желе да учествују, да је отворен за младе, али и за оне из дијаспоре који желе да се врате и да помогну у реализацији плана.

"Једна од тих тачака је даља модернизација и дигитализација, што само показује да имамо добре основе, да је била добра одлука 2017. године када смо кренули у дигитализацију и када многи нису разумели шта то значи", рекао је Јовановић.

Указује да имамо одличне основе – развијену инфраструктуру, Државни дата-центар у Крагујевцу који је изведен по највишим техничким и безбедносним стандардима, али и инфраструктуру за развој вештачке интелигенције.

"Ми смо 2021. године купили први суперрачунар и капацитете тог суперрачунара за развој вештачке интелигенције дали научно-технолошким парковима, стартапима, институтима и већ имамо добру базу за Србију 2027", рекао је Јовановић.

Министар истиче да су у плану значајна проширења Државног дата-центра.

Цело гостовање Михаила Јовановића можете погледати у видеу на почетку текста.