ЕУ даје условно зелено светло за помоћ Западном Балкану, од Србије траже нормализацију односа са Приштином

У случају Србије, додатни услов за коришћење средстава из плана који је у новембру предложила Европска комисија је и примена споразума о нормализацији са Приштином.

"Земље чланице начелно подржавају предложени концепт и износ плана, али инсистирају на чврстим условима. Земље региона које не напредују или назадују у владавини права не могу да рачунају на додатна средства. Исто важи и за усклађеност са спољном политиком ЕУ“, наводе дипломатски извори.

Земље чланице су већ започеле интерну расправу о одобравању плана за Западни Балкан, а коначна одлука би могла да буде донета у фебруару, ако до тада буде постигнут договор о ребалансу буџета ЕУ, који је одложен због вета Мађарске на финансијску помоћ Украјини.

Белгија, као председавајућа ЕУ, жели да дебата о плану за Балкан и разговори о томе са Европским парламентом буду завршени пре европских избора у јуну, како примена плана не би морала да чека на формирање нове европске администрације, наводе извори у Европском савету.

План за раст Западног Балкана вредан је шест милијарди евра, од чега су две милијарде бесповратна средства.

Реч је о додатним, новим средствима у односу на предприступне ИПА фондове које Србија и друге земље кандидати већ имају на располагању.

План Европске комисије подразумева и постепену интеграцију привреда Западног Балкана у седам сектора заједничког тржишта ЕУ већ током фазе приступања.

Применом плана Србија би, оквирно, могла да удвостручи износ бесповратних средстава, који је тренутно на нивоу од око 200 милиона евра годишње, али дипломатски извори наводе да би постављени услови, који већ успоравају преговоре Србије о чланству, могли да утицу и на коришћење средстава из будућег фонда за раст.