Миливојевић за РТС: Лајчаков рок није реалан, на Бриселу је да се изјасни

Србија улази у постизборни процес, у коме ће се формирати нова законодавна и извршна власт. И док се на Косову и Метохији не смирују тензије и провокације Приштине, званичници Европске уније очекују да један од првих задатака нове српске Владе буде да што пре успостави нормализацију односа са Приштином.

Специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак каже да је крај јануара 2024. крајњи рок за формализацију споразума Београда и Приштине.

Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је после апсолутне и убедљиве победе, обезбеђен пун легитимитет политике коју је водила владајућа странка и до сада.

"Тако да ћемо имати по свој принципи континуитет и спољне и унутрашње политике и у вези са тим неће бити никаквих нових изненађења или нечега што до сада мање-више није познато“, рекао је Миливојевић.

На Европској унији је да се изјасни

Према његовим речима, кад је реч о дијалогу Београда и Приштине и ту је ситуација потпуно јасна без обзира на очекивање које смо чули да има Мирослав Лајчак.

"На Европској унији је да се изјасни. И кад он каже да смо тражили нека разјашњења и преиспитивања, у ствари ради, се о резервама српске стране на Охридски споразум и на намеру Европске уније да се он у целини угради у поглавље 35 и да се на тај начин Србији наметне став у вези са КиМ и став у вези са будућим преговорима о приступању Европској унији“, напомиње Миливојевић.

Сматра да је то и нека врста теста. "Овај рок са јануаром је везан и за потребе и политичке интересе Европске уније због њихових избора“, каже Миливојевић.

Србија изразила резерве на директан начин

Осврћући се на Лајчакову изјаву да је крај јануара рок за формализацију споразума, Миливојевић каже да се може рећи да је то нереално.

"Није реално прво што је Србија била јасна и изразила је резерве и то овог пута на један директан начин – у писменој форми, дакле, у име и за рачун Владе Србије што обавезује. Обавезује прво српску страну да се тога држи и мислим да ће српска политика и српска власт на томе бити доследна и друго обавезује и њихову страну да се о томе изјасне и уколико заиста желе дијалог, уколико желе деблокаду и процеса дијалога, али и деескалацију стања на КиМ – уколико желе да изразе и политичку вољу да се дође до неког политичког решења – онда би морали да реагује на то на један активан начин, да је потпуно јасно да је за Србију неприхватљиво оно што је изразила и овом резервом, дакле они елементи у Охридском споразуму који имају елементе државности за Косово“, објашњава Миливојевић.

О Билчиковој изјави

Владимир Билчик, известилац Европског парламента каже да су пред новом српском владом три кључна задатка, нормализација односа Београда и Приштине, реформе и усклађивање спољне политике са спољном политиком Европске уније.

Порука Приштини је да формира ЗСО. Говорећи о томе да ли треба очекивати у том смислу притиске, Миливојевић каже да постоји једна доза притиска према Приштини, да питање ЗСО буде на столу, зато што без тога нема напретка.

"И то је услов свих услова да се уопште нешто озбиљно разговара везано за дијалог Београд-Приштина. Докле ће ићи тај притисак и шта ће он произвести, видећемо. Видимо да Лајчак помиње статут, па видећемо шта ће са тим бити“, напомиње Миливојевић. 

Када је реч три приоритета које помиње Билчик, Миливојевић каже да су они у складу са закључцима Савета Европске уније од пре неки дан. 

Додаје да када је реч о реформама, ту ништа није спорно – то су поглавља 23 и 24 и то је нормалан ток наших приступних преговора и ми немамо ништа против тога.

О санкцијама Русији

"Кад је реч о усклађивању, ту треба читати санкције Русије и мислим да то се односи. Томе су дали високи приоритет, опет из својих неких геополитичких интереса и времена које њима цури, због тих избора који их чекају идуће године и због тога на томе инсистирају. Дакле, то је на тим линијама, мислим да то није реално, уколико не дође до промене става у Бриселу и приступа овим питањима од којих зависи и дијалог и деескалација на Косову и Метохији“, каже Миливојевић. 

Курти спроводи политику наметања решења силом

Тензије на КиМ су свакодневне. "Приштина, односно Курти, спроводи политику наметања решења силом, овладавања севером Косова и Метохије и у томе има прећутну подршку западних центара моћи и ми то имамо у ствари на сцени. Ово је додатни притисак на Србију и покушај да се наметањем тог решења и притиском на Србију, Србија приклони ономе што они називају прихватање реалности", рекао је Миливојевић, осврћући се и на дешавања у "Рајској бањи".

Курти намеће политичко решење и то иде у сусрет ономе што и они желе у крајњој консеквенцији. Тако да то није ништа ново, али је ово аргумент више да уколико заиста желе да дође до неке промене, да морају да промене став, додаје Миливојевић.

"Не треба очекивати промену позиције Србије и не треба очекивати да Србија неће остати одлучно на она три стуба спољне политике, када је реч о унутрашњој такође. То је независност, војна неутралност и приоритет државног и националног интереса и главни критеријум у понашању Србије и на унутрашњој и на спољној сцени. Дакле, то ће остати после ових избора и на то морају рачунати", каже Миливојевић. 

Могу ли се на северу КиМ ускоро очекивати локални избори

Миливојевић каже да то не зависи од српске стране.

"Српска страна је пре две, три недеље ушла са једном иницијативом која је одбијена. Према томе, на српској страни постоји политичка воља да се и то питање реши на један активан начин. Све зависи од Приштине", рекао је он.

То би мало деескалирало ситуацију јер би, како наводи, вратило фактичко стање у природно стање.

"Српска већина би дошла до изражаја и то би спречило могућност Куртију да спроводи политику репресије, отимања имовине и свега другог што ради. Али имам утисак да то можда не одговара и неким другим интересима и да ту постоји нека врста координације и сагласности интереса кад је реч о Приштини и неким западним центрима моћи", закључио је Миливојевић.