Миливојевић: Представници ЕУ желе примену Охридског споразума, али игноришу контекст међународног права

После  посете "велике петорке" Београду и Приштини, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак је рекао да представници ЕУ очекују примену Охридског споразума из фебруара, јер од тога зависи европска будућност обеју страна.

Иста порука је била, заправо, и за Београд и за Приштину, и да дијалог мора да се настави, да преостале обавезе морају да се испуне.

Зоран Миливојевић, некадашњи дипломата, каже да та порука има мало већу тежину из простог разлога што они желе да се то до краја године стави на сто.

Њихов приступ овога пута је био, додаје Миливојевић, да Србија безусловно прихвати да разговара са позиције Охридског споразума, односно европског плана.

"И кад кажем безусловно, то је оно због чега је и председник Вучић рекао да су преговори били тешки. Дакле, ми знамо шта значи Охридски споразум и познато је да Србија има резерве, зато што у њему фигурира де факто признање. То је за Србију неприхватљиво", истиче Миливојевић.

Они су, како је рекао, овога пута инсистирали управо на томе, а то потврђује и још једна реченица коју је Лајчак јуче изнео у малом коментару, а то је да желе стабилан и просперитетан Западни Балкан.

Примена Охридског споразума

То, како каже, значи да ова гарнитура којој истиче мандат, жели да до краја године то има потпуно јасно на столу, а да Србија то прихвати као обавезу. 

"И мислим да је у томе кључни проблем. То значи да они у будућности нормализацију Београда и Приштине посматрају као разговор два субјекта. Са својим раније преузетим обавезама или сада преузетим, и да игноришу оно што је за нас кључно, а то је контекст међународног права и Резолуције 1244", рекао је Миливојевић.

Друга ствар, према његовим речима, јесте њихова намера да то директно ставе у функцију приступних преговора, односно да према томе мере напредак приступних преговора.

"То значи да ће га мерити до краја године, дакле на седници савета коју су најавили за крај недеље и ону у децембру за време шпанског председавања и да једноставно не буде више спорно да ли Србија безусловно прихвата Охридски споразум или не", навео је бивши дипломата.

То је, истиче, кључни притисак и то је кључни проблем и због тога су ти преговори и разговори били тешки.

Поновио је да се мора тражити компромисно решење на бази политичког дијалога, никако притисцима и никако силом уколико се жели стабилност и безбедност на овим просторима.

"То је кључна ствар. И друго, што мора да дође дефинитивно до деескалације, а деескалација не зависи од Србије. И потпуно је јасно од чега она зависи", рекао је Миливојевић.

Каже да је јуче на састанку са "великом петорком" дат значај и расплету догађаја у Бањској, односно утврђивању истине.

"То за Србију није спорно, из простог разлога што и Србија води тај поступак. И она ће у томе истрајати до краја због себе, јер жели да не буде спорно да она у томе није учествовала. Србија је кооперативна и кооперативна је онолико колико је у њеној надлежности", рекао је Миливојевић. 

"Очекивања да ми Косово третирамо као државу или као независни субјекат и оно што, рецимо, фигурира у резолуцији Европског парламента, то не долази у обзир", истакао је Миливојевић.

Београд не може да разговара изван оквира међународног права

Сматра да Србија не може да разговара изван оквира међународног права и статуса Косова као ентитета у оквиру Уједињених нација и Савета безбедности.

"И то ћемо ми сасвим сигурно поновити већ сутра на Савету безбедности. Дакле, то је једини оквир у којем је могуће да се тражи политичко решење на бази компромиса. Све друго је проблем и не гарантује ни успех преговора, али не гарантује ни нормализацију", истакао је Миливојевић.

Западни званичници, додаје, као једно од решења виде формирање Заједница српских општина.

"Они то од јуче стављају у контекст примене Охридског споразума. А Охридски споразум значи да две стране третирају одвојено и да свака свој напредак према приступању ЕУ мери ониме што учини. Они то књиже у обавезу приштинске стране, као претходно преузету обавезу. У томе је разлика у досадашњем третирању ових разговора и третмана, дакле нормализацији", каже Миливојевић.

Приштина нема намеру да формира ЗСО

Према ономе што је Аљбин Курти јуче говорио, Приштина нема намеру да то примени, наводи Миливојевић.

"Он, у ствари, шаље поруку да треба две стране равноправно да разговарају, а да је питање Заједнице српских општина унутрашње питање Косова као државе, које ће решавати у складу са Охридским споразумом, односно оној тачки где се говори о положају мањина у оквиру Косова као државе. У томе је ствар. Да ли ће они инсистирати или не, то ћемо ми видети", каже бивши дипломата.

Али, како истиче, у нашем случају ће инсистирати на пуној примени Охридског споразума и питањима која се односе на безбедност, односно рашчишћавање приче око Бањске.

Оно што је опасно и притисак, додаје, јесте то што су све ставили у један кратак рок, практично до краја године, до предизборне кампање и због тога следе разговори.

"Међутим, има нешто што је немогућа мисија. Србија не признаје Косово. За нас је меродавно међународно право, Резолуција 1244, да дијалог, да о нормализацији, али са тражењем политичког решења на бази компромиса. То је позиција коју Србија не може да мења и која је основа сваког разматрања стања на терену, али то је једина формула која може да доведе до једног решења", рекао је Миливојевић.

"Ми нећемо одустати од међународног права и Резолуције 1244, од става да је то једино меродавно за статус Косова и Метохије у саставу Републике Србије", истакао је Миливојевић.