Клачар за РТС: Избори 17. децембра у овом моменту извеснији него да се помере за пролеће

Градоначелник Београда је поднео оставку. Помиње се расписивање избора за 17. децембра.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар рекао је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да след догађаја који нас очекује је да сачекамо 30 дана колико закон оставља могућност да се изабере нови градоначелник и да након тога министарство надлежно за питања локалне самоуправе - Mинистарство за државну управу и локалну самоуправу распусти Скупштину Града, уведе привремени орган, а да председник Народне скупштине распише нове београдске изборе.

"Ако се изабере нови градоначелник, онда нема избора и нови градоначелник ће настављати да обавља свој посао“, рекао је Клачар.

А ако се не изабере, онда Влада распушта Скупштину Града, уводи привремени орган, а председник Народне скупштине Владимир Орлић, расписује београдске изборе, који морају да се одрже у року од 45 до 60 дана.

Како се бира привремени орган

Привремени орган ће Влада да формира, он треба да садржи пет чланова, односно чини га пет чланова, председник и четири члана, од чега би два члана требало да буду из опозиције, објаснио је Клачар.

"Закон ту не оставља превише детаља, само се каже да тај састав привременог органа треба да одговара политичкој и националној структури у граду. То је релативно широка дефиниција, али за случај Београда то би било вероватно три плус два - три члана владајуће коалиције и два члана из опозиције", додаје Клачар.

"Они би фактички мењали све извршне органе у граду до избора нових. Дакле, ми говоримо о неколико месеци“, каже Клачар.

Покрајинске и локалне изборе теже организовати него парламентарне

Услово речено, локалне изборе је најтеже расписати, зато што морате водити рачуна од тих 30 дана који постоје када може да се изабере нови градоначелник. Теоријски остаје могућност да се изабере нови градоначелник, навео је Клачар.

Одговарајући на питање да ли би то могло да се деси негде где су градоначелници поднали оставку, каже да можда може на нивоу изузетка.

"Објективно вероватно тешко, али на нивоу изузетка можда“, додаје Клачар.

Покрајинска скупштина има један члан у Статуту - да се она само распушта на предлог трећине посланика, што није неки институт који је познат на другим нивоима.

Колико год то било можда на почетку чудно, најлакше је расписати у овом случају ванредне парламентарне републичке изборе, каже Клачар уз напомену да се парламентарни избори могу расписати фактички 2. новембра.

Шта су показали последњи избори у Београду

Клачар каже да постоје неколико важних ствари у вези са београдским изборима. "Прво, београдски избори су фактички једни од најважнијих који могу да се одрже у Србији, зато што је позиција градоначелника, објективно говорећи, трећа или четврта по снази. Пошто имамо председника, премијера, градоначелнике, у зависности од констелације политичких снага, раме уз раме фактички са председником Народне скупштине", рекао је Извршни директор Цесида.

"Говоримо о великој моћи, говоримо о великом буџету. Прошле изборе карактерише заиста велика излазност, о томе се није можда превише причало у јавности. Од укупно уписаних, то дође неких 56, 57 или 58 процената, али у суштини ми истраживачи знамо да реално број људи који живе у Београду није толики - ту су људи који су у дијаспори, студенти, војска и тако даље", наводи Клачар.

Према његовим речима, показало је да ту имамо неизвеснију изборну трку. "И када се узму гласови опозиција фактички може да рачуна, тада је могла да рачуна, на нешто већу подршку, читава опозиција, говоримо о читавој опозицији на једном месту, на већу подршку него владајућа коалиција, ако их оставимо на другој страни", каже он.

Међутим, велики фактор на свим изборима, па и на београдским, јесте питање ко прелази цензус, а ко не, јер онда у односу на то и мандати се распоређују другачије, додаје Клачар.

Повећање цензуса на 5 одсто - да ли је реално да се догоди до децембра 

Клачар каже да је касно за промену цензуса за улазак у парламент. "Није добро мењати превише ствари, важних ствари, непосредно уочи гласања и није добро мењати их са неким малим или ниским нивоом јавне расправе", рекао је Клачар.

Истиче да је цензус важно питање, није централно, није централни проблем за Србију, али би било добро да се он мења, коригује у склопу неке мало веће, шире дебате, а не на брзину - неколико недеља уочи гласања.

"Мада је Србија, од када постоје вишестраначје, карактеристична по томе је да су све промене изборних закона увек донете некако непосредно уочи гласања. Чак и садашњи изборни закон у Србији је донет 78 дана уочи дана за гласање, комплетан изборни закон,  донет је 78 дана уочи гласања 2000. године. Просто ту праксу треба избећи", истакао је Клачар.

(Не)опредељени гласачи

Најчешће опозиција тражи шансу у неопредељеним гласачима, а тих неопредељених објективно нема превише. Према његовим речима, имамо две групе неопредељених.

"Једни су они који су присилни, дакле они имају неке административне проблеме: нису у земљи. Имамо оне који су добровољни апстиненти, који просто кажу да за њих нема понуде или нису задовољни понудом политичком у том моменту, нису задовољни лидером", додоаје Клачар.

"Барем десетак људи знамо који су задржали место пребивалишта овде, имају право (да гласају), а тренутно живе у некој другој држави", подсећа Клачар.

Пролонгирање избора  

Постоје неки прописи који дозвољавају теоријску могућност да се ти избори и не десе, дакле, можда се изабере нови градоначелник, каже Клачар и додаје да самим тим ми не бисмо имали београдске изборе. Теоријски та могућност постоји.

"Међутим, мени се чини, ако се посматрају изјаве, неке практичне активности свих странака, не само владајуће коалиције, него и опозиције, ако се посматра један шири контекст дешавања у Србији ове године, чини ми се ипак да су ти избори 17. децембра у овом моменту извеснији него да се сви пребаце за пролеће следеће године, како је, чини ми се, у једном моменту био план", закључио је Клачар.