четвртак, 21.09.2023, 22:30 -> 11:51
štampajЧетвртком у 9: Косово између Брисела и Њујорка
Србија је најавила да ће затражити седницу Савета безбедности УН о КиМ. Стога се поставља питање да ли је Њујорк успешније дипломатско поље од Брисела. ЕУ јесте овлашћена да буде медијатор у преговорима, али када су драстично нарушене безбедност и стабилност, као што је сада на КиМ, СБ УН је и те како надлежан да разматра оно што се на терену дешава, поручује Немања Старовић. Стефан Сурлић указује на то да ни Брисел ни Вашингтон не одустају од концепта "позивања две стране", те да је потребна додатна пажња свих релевантних институција. Косовско питање је сазрело за решавање у СБ УН, али су могућности за то ограничене, истиче Владислав Јовановић.
О томе да ли питање Косова и Метохије може да дође на радар великих сила у Уједињеним нацијама, у емисији Четвртком у 9 говорили су дипломата Владислав Јовановић, доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић и државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић.
Дипломата Владислав Јовановић каже да је питање Косова сазрело за решавање у Савету безбедности УН, али да су могућности за то ограничене, будући да је пре 15 година Србија пристала да то питање преузме ЕУ.
"Од тада је ЕУ стекла легитимитет да се бави тиме, а СБ УН само повремено то разматра, и то више технички а не суштински", рекао је Јовановић наводећи и да је притисак на тадашњег шефа државе извршила пре свега Немачка.
Стефан Сурлић указује на то да на глобалном нивоу постоји јасна подела по питању Косова и Метохије, између земаља које свесрдно подржавају тзв. косовску независност и оних које бране територијални интегритет Србије.
"Та борба у УН се може само наставити. Ми смо имали тренд земаља које нису могле да дођу до сагласности на нивоу СБ да креирају политику игнорисања Резолуције 1244. То је суштина проблема у посматрању онога што се данас дешава на КиМ", рекао је Сурлић.
Немања Старовић истиче да ЕУ јесте овлашћена да буде медијатор у преговорима, али да, када су драстично нарушене безбедност и стабилност, као што је сада на КиМ, СБ УН је и те како надлежан да разматра све оно што се на терену дешава.
"Сигуран сам да ће и наша иницијатива, коју ћемо поднети у наредним данима, уродити плодом, да ће бити довољно разумевања да се стави на дневни ред СБ УН управо питање безбедности Срба и других неалбанаца на простору Косова и Метохије, и верујем да је то веома важан потез", рекао је Старовић.
Колики су домети Вашингтона
У контексту медијатора у дијалогу, помиње се и Вашингтон, а Сурлић истиче да САД свакако имају и политичке и економске инструменте којима могу да утичу на ситуацију.
Коментаришући мере које је Вашингтон већ преузео против Приштине, Сурлић каже да је реч о малим корацима, тј. о кризном менаџменту који треба да има што мање последица.
"Њихов основни циљ је промовисање косовске независности и подршка власти у Приштини. Када би Вашингтон стварно променио курс, то би се одразило и на политику Приштине", рекао је Сурлић.
Указује на то да ни европски ни амерички званичници не напуштају концепт позивања обе стране да буду конструктивне.
"Како време протиче, то се види као једна јалова прича, дијалог је готово мртав, ситуација на терену све гора… Сада је потребна додатна пажња свих релевантних институција, а пре свега УН", рекао је Сурлић.
Јовановић истиче да оно што називамо дијалогом, у ствари није дијалог, те да је, како каже, друга страна "саучесник Америке и ЕУ у настојању да се ми приволимо да прихватимо оно што су они створили на терену".
"Пошто смо отпорни, Курти и Приштина се користе као тактичко средство притиска на нас да омекшамо, да се уплашимо могућих последица нашег досадашњег одбијања да прихватимо шта се од нас тражи", рекао је Јовановић.
Указује да ми не желимо да уђемо у ризичне ситуације, да уђемо у сукоб са Америком и НАТО-ом.
Шта се очекује од седнице о КиМ
Говорећи о најавама да ће Србија да затражи ванредну седницу СБ УН о КиМ, Старовић указује да ће седница свакако бити затражена.
"За много мањи број инцидената на неким другим меридијанима редовно се сазивају управо такве ванредне седнице СБ УН", рекао је Старовић и додао да је преко 400 напада на Србе и друге неалбанце на КиМ од када је Аљбин Курти преузео чело привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетио је и на сукобе са полицијом.
Они и те како разумеју да је то једно од кључних питања на којем се прелама будућност међународног поретка, додао је државни секретар.
Саговорници су сагласни да је, више од исхода, важно да се о КиМ говори на том највишем нивоу. Говорили су и о реформи СБ УН, о праву на вето, о томе шта би евентуални нови чланови тог тела ново донели.
Целу емисију о теми "Косово између Брисела и Њујорка“ погледајте у снимку на почетку текста.
Коментари