Радун: Очекивано одбијање Вучића да се усвоји декларација о санкцијама Русији, благо разумевање за положај Београда

У Атини је усаглашена Декларација којом се даје подршка Украјини и њеном председнику Володимиру Зеленском, али се и истиче да је важно да се заокружи визија Европске уније, у чијем би саставу били Западни Балкан, Украјина и Молдавија.

Аналитичар Бранко Радун каже за РТС да је очекиван и покушај да се прогура одредба о санкцијама Москви у декларацији као и одбијање председника Вучића да се она усвоји у завршном документу.

Сматра да би се тиме Србија обавезала да усвоји санкције Русији на скорији или средњи рок, будући да су друге државе које су учествовале на скупу већ то учиниле.

"Србија не жели да уведе санкције због свог националног интереса. Када би се то десило, за Москву би то била само политичка порука, док би за Београд то био економски ударац а то би утицало и на односе са Кином", наглашава Радун.

Радун подсећа да Србија води неутралну, несврстану политику у односу на рат у Украјини – не уводимо санкције Русији али признајемо територијални интегртет Кијева.

Чланице државе ЕУ мораале су да уведу санкције Русији јер су у обавези да прате заједничку спољну политику. Да није тако, Радун верује да Мађарска не би уводила санкције Москви.

Србија има благу подршку и разумевање за своју позицију, што је према Радуну, максимум који Београд може добити.

Иако се на скупу истакнута подршка теритиоријалног интегтитета држава, премијер владе у Приштини Аљбин Курти је, каже Радун, позван због притисака најмоћнијих држава ЕУ и САД које су је признале.

"Курти гура опасну политику ескалације и сукоба не само у односима Срба и Албанаца већ и у Северној Македонији где се у Тетову понашао као да је премијер западног дела те земље и уједно дела Велике Албаније, а дух тога осећа се и у Црној Гори", наводи Радун.

Од разговора Вучића и Володимира Зеленског у четири ока у Атини, Радун очекује да ће украјински председник затражти од свог српског колеге да се Београд придружи санкцијама Русији као и да ће се разговарати о међусобној подршци територијалном интегритету.

"У одређеним круговима у украјнском парламенту може се чути иницијатива да се призна власт у Приштини, чиме би, по Радун, Кијев пуцао себи у ногу. Москва би тиме добила легитмитет да се од Кијева тражи да призна њено територијално право на Крим", каже Радун.