Вучић данас и сутра у Републици Српској, обележава се Дан сећања на страдале и прогнане Србе у "Олуји"

Александар Вучић своју посету Републици Српској започиње данас поподне обиласком новоизграђеног вртића у Српцу.

Сутра ће се у Бањалуци састати са председником Републике Српске Милорадом Додиком и српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић.

Састанке ће, како је најављено, имати и председници Народне скупштине Србије и Републике Српске, Владимир Орлић и Ненад Стевандић, као и премијерка Ана Брнабић и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Уследиће састанак Савета за сарадњу Србије и Републике Српске, као и потписивање Споразума о изградњи два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама – један у Градини, други у Београду.

Како је најављено, након састанака Вучић и Додик ће дати изјаве медијима.

Након тога, двојица председника ће положити венац на спомен-обележју на Петровачкој цести.

Недалеко од Босанског Петровца у селу Јањила, на месту познатијем као Петровачка цеста, хрватски "мигови" су 7. августа 1995. године бомбардовали колону српских избеглица и тада је страдало десет цивила, међу којима четворо деце и 21-годишња девојка.

После полагања венаца на спомен-обележју на Петровачкој цести, Вучић ће присуствовати и централном обележавању Дана сећања на све страдале и протеране Србе у акцији “Олуја” у Приједору.

Додик је навео да Приједор заслужује да се у њему обележи Дан сећања на "Олују", у присуству председника Србије Александра Вучића и патријарха Порфирија, јер је први прихватио страдалнике из "Олује", а и сам је био нападнут.

Војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима Веритаса, током "Олује" из својих домова протерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.