Лајчак: Даља ескалација на КиМ није опција, време је да се промени курс

Говорећи на Одбору за спољне послове Европског парламента о евенуталним последицама по Београд и Приштину, Лајчак је рекао да ће о томе одлучити земље чланице Европске уније.

Како је додао, зна се шта ће бити последице ако не дође до деескалације на терену.

Доћи ће до даљег насиља. Због тога је и наша одговорност да не допустимо да се тако нешто догоди", навео је Лајчак.

Сматра да су београдски и приштински званичници схватили да је деескалација нужна, као и одржавање нових избора.

Међутим, како је рекао, Београд и Приштина на прошлонедељном састанку у Бриселу нису успели да се договоре о даљим конкретним корацима, иако су представници Европске уније изнели свеобухватну мапу пута.

"Упркос нашим најбољим напорима, нисмо успели да постигнемо одрживу деескалацију. Уместо тога, дошло је до насилних сукоба, хапшења и реторике са обе стране усмерене против САД и других партнера", рекао је Лајчак у дискусији у Одбору за спољне послове ЕП о актуелној кризи.

Навео је да је на састанку у Бриселу премијеру привремених приштинских институција Аљбину Куртију и председнику Србије Александру Вучићу представљен документ о корацима за деескалацију.

Према његовим речима, од Србије се тражи повлачење демонстраната, сарадња у процесу процесуирања починилаца и "никакво ново кретања снага ка граници".

Са друге стране, наводи, од приштинских власти се тражи да албански градоначелници раде са алтернативних места, повлачење косовских полицајаца из општинских зграда и укидање блокаде увоза робе из Србије на КиМ.

"Пуштање полицајаца позитиван корак"

Похвалио је пуштање три косовска полицајца које су ухапсиле српске власти.

"То је позитивна ствар, али нам је жао што је уопште дошло до инцидента и што је пуштање толико трајало", рекао је Лајчак.

Додао је да је због садашњег односа Београда и Приштине постоји велика препрека за обе стране на њиховом путу ка Европској унији. "То желимо да променимо", нагласио је Лајчак.

Навео је да постоји страх од преливања кризе на цео регион, као и да неће доћи до деескалације ситуације уколико не буде почела имплементација договора који су ове године постигнути у Бриселу и Охриду.

Специјални представник ЕУ је истакао да је "штета" што се у тренутку када би главна тема требало да буде руска агресија на Украјину, Европски парламент бави кризом на Косову, "упркос постојању јасне платформе за нормализацију односа".

Говорећи о улози Вашингтона, Лајчак је рекао да ЕУ и САД имају најбољу сарадњу досад по овом питању, као и да је и Вашингтон забринут због ситуације на КиМ. Према његовим речима, САД очекују да Европска унија реагује одлучно и да не дозволи било какву нестабилност.

"Немам луксуз да бирам страну"

Одговарајући европарламентарцима који су навели да ЕУ стаје на страну Београда, а не Приштине, Лајчак је рекао да он "нема луксуз да бира страну".

"Моја страна је мир на терену и континуирани процес нормализације", додао је Лајчак.

Говорећи о договору из Охрида, Лајчак је навео да споразум није потписан зато што је за председника Србије Александра Вучића било немогуће да прихвати да две стране буду третиране једнако.

Међутим, према његовим речима, стране су прихватиле да споразум буде озваничен изјавом високог представника ЕУ Жозепа Бореља. Додао је да је тај споразум правно-обавезујући "у целости".

Копман: Дешавања на КиМ могу да угрозе инцијативу за Западни Балкан

Дискусији је присуствовао и директор Генералног директората Европске уније за суседство и преговоре о проширењу, Герт Јан Копман, који је рекао да дешавања на КиМ имају потенцијал да угрозе иницијативу ЕУ за Западни Балкан, коју је недавно најавила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

"Иницијатива се заснива на томе да шест земаља приближи Европској унији и да обезбеди прогресивну интеграцију у унутрашње тржиште ЕУ", рекао је Копман.

Истакао је да је потребно пронаћи политичко решење за деескалацију ситуације на КиМ, те да је, уз расписивање нових избора, неопходно да буде формирана Заједница српских општина.

Копман је рекао да је мало индиција које показује да косовска страна ради на деескалацији, да је због тога Европска комисија веома забринута и да ће предузети одређени број мера које ће бити саопштене касније ове недеље.

Навео је да ће се мере односити на суспендовање програмског финансирања Косова, као и да предлози приштинских власти у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, "у овом тренутку неће бити разматрани".

Поред тога, како је казао, биће обустављено потписивање уговора, али и организовање догађаја и посета на високом нивоу.