Извештај Европске комисије о владавини права у Србији

Извештај који је достављен земљама чланицама ЕУ наводи да је током претходних шест месеци Србија наставила да спроводи мере у складу са својим стратешким документима и препорукама Европске комисије, али да су и даље пристуна кашњења у бројним областима везаним за поглавља 23 и 24.

Према методологији приступних преговора, извештаји о стању владавине права су основа за одлуке земаља чланица о напретку у приступним преговорима са Србијом, односно о отварању или затварању преговарачких поглавља у преговорима о чланству.

Европска комисија наглашава да извештај наводи чињенични развој догадјаја у протеклих шест месеци и идентификује питања у којима Србија мора да оствари напредак да би испунила прелазна мерила у поглављима 23 и 24.

"Приоритет за даљи укупни напредак у приступним преговорима је испуњавање прелазних мерила у поглављима 23 и 24. У складу са ревидираном методологијом, ниједно поглавље не може бити затворено док Србија не оствари овај циљ", истиче комисија.

Анализа поглавља 23

Анализирајући поглавље 23 о правосуђу и темељним правима, извештај наводи да су "на време" усвојени закони о примени уставних амандмана у области правосуђа. 

"Српске власти су уложиле значајан напор у припреми закона, у консултацијама са Венецијанском комисијом, уз широке јавну консултације и радећи транспарентно са Европском комисијом" наводи се у извештају и цитира став Венцијанске комисије по којем је "укупни правац уставних амандмана у складу са датим препорукама".

Извештај међутим наводи да је "без обзира на овај позитиван развој догађаја, притисак на правосуђе и тужилаштво и даље висок", као и да "владини званичници, укључујући и неке на највишем нивоу, укључујући и посланике, настављају су са јавним коментарисањем текућих истрага, судских поступака и рада појединачних тужилаца и судија".

Рад на ефикасности правосуђа

Оцењујући рад на ефикасности правосуђа, Европска комисија наводи да је број старих судских предмета наставио да опада, али да и даље постоји велики број нерешених случајева пред Уставним судом, од којих су неки старији од 2017. године. 

Премештање две заменице јавног тужиоца из Специјалног одељења Вишег јавног тужиластва у Београду, било је "спорно" питање, спроведено "без одговарајућег образложења", што је изазвало бројне критике, наводи извештај.

Европска комисија констатује и да је усвојена нова стратегија тужилаштва за ратне злочине, "шира по обиму од претходне стратегије, али истиче и да "бројне политичке партије и политичари у Србији, укључујући и неке на нивоу министара, подржавају осуђене ратне злочинце и дају им јавни простор", који осуђени ратни злочиници користе за "ширење језика мржње".

У области борбе против корупције, извештај наводи да је у 2022. дошло до "благог пораста у броју коначних пресуда" за случајеве високе корупције, као и у броју нових истрага, док је број нових оптужница опао. 

Србија је предузела кораке на испуњавању препорука тела Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО), које се тичу антикорупцијских мера за судије, тужиоце и народне посланике. Рад на новој Стратегији за борбу против корупције и акционом плану касни, али је у току, оцењује извештај. 

О слободи медија

У области слободе медија, Комисија сматра да укупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања "тек треба додатно побољшати у пракси". 

"Полиција и тужиоци су брзо реаговали на више случајева напада и претњи упућених новинарима, у сарадњи са радном групом за безбедност новинара. Међутим, случајеви претњи, насиља и кампања клевета против новинара су настављени", наводи извештај.

Независност РЕМ-а (Регулаторног тела за електронске медије) треба да буде ојачана, како би се ефикасно заштитио медијски плурализам, а процедура за издавање дозвола за аудио-визуелне медијске делатност треба да буде јаснија, наводи комисија.

Европска комисија оцењује да "Србија треба да предузме хитне мере како би се супротставила страној манипулацији информацијама и анти-ЕУ наративима, сто је најочигледније у контексту агресорског рата Русије против Украјине" и наводи да је руска медијска кућа РТ "у новембру 2022. покренула мултимедијалну веб платформу на српском која, заједно са "Спутњиком Србија", производи и дистрибуира садржај који манипулишу информационим окружењем у Србији и има одјека у великом делу мејнстрим медија у Србији и шире у региону".

Оцена учинка поглавља 24 

Оцењујући учинак у поглављу 24 "Правда, слобода и безбедност", извештај наводи да су "дуга суђјења за организовани криминал и даље у току, без донетих пресуда" и додаје да "проактивне истраге и систематско праћење токова новца, посебно у случајевима необјашњивог богаства, и даље није уобичајена пракса"

Међутим, комисија оцењује да су "разумевање и истражни поступак побољшани", као и да су "полиција, тужилаштво и судије свесни важности сталне примене приступа праћења токова новца да би се дошло до криминала"

Добра сарадња са Интерполом, Европолом и Евроџастом 

У извештају се истиче да постоји добра сарадња српских власти са Интерполом, Европолом и Евроџастом, укључујући и случајеве крупног организованог криминала.

"Делегирани тужилац из Србије у Евроџасту је проактивно пружао информације у важним случајевима организованог криминала, а постављање српског офцира за везу у Европолу је било драгоцено у јачању сарадње". 

Србија је предузела значајне кораке на усклађивању са визном политиком ЕУ, уводећи поново визни режим за држављане Боливије, Бурундија, Кубе, Гвинеје Бисао, Индије и Туниса, наводи извештај и истиче да је "ЕУ поздравила ове одлуке, јер је претходна неусклађеност Србије са европском визном политиком довела до значајног нелегалног прилива држављана ових земаља у 2022 години". 

Извештај констатује добру сарадњу Србије са европском пограничном агенцијом Фронтекс и наводи да је "Србија наставила са значајним доприносом управљању мешовитим миграцијама ка ЕУ, играјући конструктивну улогу и сарађујући ефективно са суседима и земљама чланицама ЕУ".