Споразум о сукцесији бивше СФРЈ, докле се стигло са поделом 123 непокретности

Споразум о сукцесији бивше СФРЈ закључен је у Бечу 2001. и ступио на снагу три године касније потписом и последње земље сукцесора, Хрватске. Седам анекса о подели имовине потписале су тадашња СРЈ, у чијем су саставу биле Србија и Црна Гора, затим Хрватска, Словенија, Македонија и БиХ. Јавности је најзанимљивији Анекс Б, односно листа дипломатско-конзуларне имовине бивше Југославије. Докле се стигло са поделом 123 непокретности, после две деценије од потписивања Споразума о сукцесији?

Резиденције, амбасаде и станове у дипломатским квартовима широм света требало је по распаду Југославије поделити међу некадашњим републикама.

Тај посао додељен је Мешовитом комитету за расподелу дипломатско-конзуларне имовине, дефинисана је квота за сваку земљу сукцесора, па је тако Босна и Херцеговина добила 15%, Северна Македонија 8%, а Словенија 14% непокретности. Припала јој је, поред осталог, и зграда амбасаде у Америци.

"Остало је још неколико објеката, овде имамо три категорије. Једно је објекат у Москви, комплекс који је тако велик да је тешко наћи решење за то, значи то користи за сада Република Србије али није у интересу Србије да има тај објекат у свом власништву него да се сад нађе неко решење да се подели. Имате други комплекс, то су станови некретнине војних изасланика, односно војних аташеа који треба да се решавају у оквиру прилога Б", објашњава Дамјан Бергант, амбасадор Словеније у Србији.

Према Споразуму, Хрватској је припала готово четвртина дипломатских представништава, и то амбасаде, између осталих, у Паризу, Бечу, Хагу, Лисабону, Новом Зеланду и део зграде у Бриселу.

"Хрватска је дошла у посед неколико резиденција – Хелсинки, Осло, Стокхлом, Мадрид, Картум поново у Судану. Добили смо и две зграде генералних конзулата Југославије у Чилеу и Торонту. Хрватска је остала при своме ставу да се што пре састане то заједничко повереништво, та комисија", наводи Хидајет Бишчевић, амбасадор Републике Хрватске у Србији

Србији, којој је припало непуних 40 одсто непокретности, до сада је додељено 40 некретнина у 25 држава.

"Када је реч о расподели дипломатске имовине и нама је свима у интересу да се тај процес што брже оконча. Међутим, бројни су проблеми када је реч управо о расподели дипломатске имовине због тога што је понекад потребно урадити и одговарајуће процене и пронаћи одговарајућу документацију, приступити одговарајућим земљишним књигама. Оно што је преостало да се расподели, то је 16 објеката у 11 држава, од чега је најзначајнији објекат у Москви око кога ће претпостављам и бити најтежи преговори у погледу његове расподеле", каже проф. др Александар В. Гајић, главни правни саветник у Министарству спољних послова Србије

Бивше југословенске републике четири пута су делиле имовину, и то 2006. и 2012. резолуцијама у Загребу, када је подељено 29 објеката. Затим 2019. у Београду је подељено шест непокретности, а три године касније, у Сарајеву, одлучено коме ће припасти још пет некретнина. Све земље, настале распадом СФРЈ, одлучне су да имовину поделе до последњег квадратног метра и долара.

Следећи састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине најављен је за крај године у Загребу, а свих пет сукцесора процењује да би тачка на тај посао коначно могла да буде стављена у следеће две године.