Србија и Индија: Од војне индустрије до Боливуда
Економска сарадња Србије и Индије има перспективу, услов је да српска привреда постане видљива за динамично индијско тржиште, оцењује научни сарадник Центра за студије Азије Факултета политичких наука Слободан Поповић. Индија поштује територијални интегритет Србије, а њен утицај у УН-у је велики, наглашава Поповић.
После састанка са председницом Индије Драупади Мурму, председник Србије Александар Вучић навео је шест области, у којима се очекује продубљивање сарадње две државе.
Од одбрамбене индустрије, преко пољопривреде и ИТ сектора до филмске индустрије. Нагласио је да би у наскоријем року требало да буде упрошћен визни режим, као и могућност увођења директног лета Београд - Њу Делхи.
Долазак председнице Мурму у овом тренутку је веома важан, позитиван сигнал Индије за реализацију националних интереса Србије, уверен је Слободан Поповић.
Индија, оцењује научни сарадник за Дневник РТС-а, показује да препознаје Србију као економског партнера, али и партнера од кога очекује да буде конкурентан на веома динамичном тржишту Индије, које је пуно противуречности, али за развој српске економије итекако битно.
Подсећа да је низ од шест области које је председник Вучић навео, дефинисан још оснивањем Заједничког комитета економске сарадње 2006. године, потписивањем уговора о трговини и економској сарадњи.
Србија прва европска земља коју је Мурму посетила
"Такође, када је реч о области заједничке одбране, у трговини оружјем, односно у сектору одбране. Од 2019. године Србија и Индија потписале су и ту врсту споразума. Такође, када је реч о инфраструктури и о директном лету између Београда и Њу Делхија, свака врста повезивања људи је јако добра у савременом свету, као и оно што ће омогућити бржи проток информација, капитала, па тако и туриста, пословних људи. Уколико знамо да је сада председница Индије била праћена делегацијом председника 25 најмоћнијих компанија Индије. Тако да Србија ту и текако би требало да искористи своју позицију, али са друге стране да на другачији начин себе постави у односима са Индијом и да своју привреду учини још конкурентнијом и видљивијом на индијском тржишту“, објашњава научни сарадник ФПН-а.
Поповић је нагласио да је част то што је Србија прва европска земља, коју је председница Мурму посетила.
Дипломатски односи Србије и Индије успостављени су 1948. године, да би, подсећа Поповић, своју финију и другачију пуноћу успоставили оснивањем Покрета Несврстаних 1961. године, када су се две земље подржавале у начину вођења спољне политике и погледа на то како би свет требало да изгледа. Две земље су и после тога успеле да сачувају срдачне односе, упркос променама и изазовима са којима су се суочавале како на унутрашњем, тако и на међународном плану.
"Када је реч о Србији у погледу територијалног интегритета и суверенитета, иако Индија није стална чланица УН-а, њен утицај у УН-у је итекако велики. Имајући на уму економску снагу Индије, ваљало би имати таквог партнера уз себе, који ће се залагати за наш територијални интегритет", оцењује Поповић.
Шеста економија света са савезницима на Истоку и на Западу
Индија је тренутно шеста економија света, највећи светски извозник дијаманата. Поповић објашњава да Индија то није постала преко ноћи, већ је као резултат пажљиво осмишљених и имплементираних политика како би Индија, успела да одговори и да регулише своје бројне унутрашње противречности које постоје.
"Многи кажу да је Индија најмногољуднија држава света, међутим, од 90. година није рађен попис индијског становништва, тако да податке о томе још увек немамо, да ли је она претекла Кину или није, по бројности популације. Са друге стране, бројне проблеме је у постанку шесте економије света Индија морала да реши као што су корупција, сиромаштво, уједначеност економског развоја, проблем писмености, проблем људских права, положај жена у друштву итд", наводи научни стручњак.
Подсећа и да Индија, попут Кине, такође није чланица групе Г7 најразвијенијих, највећих економија света, иако је Кина друга економија света. То, каже, шта говори о томе да институционализована моћ групе Г7 на коју њене тренутне чланице инсистирају не одражава праву равнотежу снага и положаја земаља у развоју, чија моћ сада итекако утиче на формирање међународних односа и трендове и кретања на глобалном нивоу.
Указује да је Индија стална чланица Шангајске организације за сарадњу од 2017. године, а она је такође један од оснивача БРИКС-а, где сада бројне државе показују огромно интересовање да постану њене придружене чланице, тако да за сада БРИКС организује сарадњу са њима по формату БРИКС+.
"Такође она је веома активна у сарадњи са Кином, са којом знамо да је имала променљиве односе кроз историју, али такође она сама нуди бројне инфраструктурне пројекте у повезивању земаља Централне Азије, првобитних чланица Шангајске организације за сарадњу, па чак и са Русијом, са којом је реализовала бројне пројекте и економске коридоре на тлу територија Централне Азије“, истиче Поповић.
На прагматичним основама до националних интереса
Објашњава да ће Индија, када је о спољној политици реч, увек на прагматичним основама тежити реализацији својих националних интереса, јер будући да је она и чланица ШОС-а и оснивач БРИКСА, она је веома активан члан квадрилатерале у којој су чланови, поред Индије и Јапан, Аустралија и САД.
"И такође, она је активан члан и веома битан партнер и веома битна ставка у америчко-индопацифичкој стратегији и реализацији интереса у овом делу света. Индија као држава која то себи може приуштити, она може водити диверсификовану спољну политику и тражити своје ново место у међународном поретку, мултиполарном да кажемо, међународном поретку у коме нас је сада још брже увео рат у Украјин и где је на пример Турска за сада издејствовала своју позицију место посредника између зараћених страна. Тако да ми још увек очекујемо од Индије да полако, постепено, али ипак у континуитету гради своју нову позицију у новом међународном поретку“, сматра Поповић.
Оцењује и да је сама председница Мурму врло харизматична особа, пријатног духа, пријатног гласа. Да је најмлађи председник Индије у досадашњој историји. Да је друга жена председник у савременој историји и да је она на самом почетку петогодишњег мандата, који је почео 2022. године.
"Пред њом су бројни задаци, које постављају, како унутрашња политика, тако и дешавања на глобалном нивоу", закључује Поповић.
Коментари