Одјеци преговора у Охриду – обавезе, црвене линије и поруке из Брисела

Договорено у Охриду је део напора Београда да нормализује односе са Приштином, каже министар спољних послова Ивица Дачић. Истиче да ће бити примењено све до црвених линија, односно да нема речи о признању и чланству Косова у Уједињеним нацијама. Иако без формалног потписа, договор из Охрида је правно обавезујући за обе стране, истиче амерички изасланик за регион Габријел Ескобар. Додаје да Сједињене Државе поздрављају историјски резултат који је, каже, захтевао много политичке храбрости.

Два дана након маратонских преговора на Охридском језеру, састанке резимира амерички изасланик за регион. У онлајн разговору са медијима, Габријел Ескобар понавља да циљ европског предлога о чијој се примени разговарало није признање, већ нормализација односа две стране.

"Договор је правно обавезујући у сваком погледу. Борељ је био јасан – учинак на европском путу ће се оцењивати на основу тога шта је од договореног испуњено. Није реч о потпису, него о ономе на шта су се обе стране својевољно обавезале. Јасно су разумеле шта се од њих очекује, тако да ово јесте споразум у сваком погледу", наводи Ескобар.

Како српска страна тумачи исход охридских преговора, још једном појашњава шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

"Ми смо се сагласили да имплементирамо оно што смо се договорили до наших црвених линија, а наше црвене линије са чиме се не слажемо, то су наше резерве и ми на то имамо право и изузимамо их из тога, а то је међусобно признање – значи нема признања Косова ни чланства у УН", поручује Дачић.

Борељ: Чланство у ЕУ зависи од примене европског предлога

Чланство у Европској унији зависиће од примене европског предлога, став Брисела понавља шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

"Договор се сматра интегралним делом европског пута обе стране. Биће део преговарачког поглавља 35 Србије, биће део услова које треба да испуни Косово. Сада је то нешто обавезујуће и мораћемо пажљиво да пратимо процес примене", рекао је Борељ.

Приоритет у примени за Београд остаје Заједница српских општина.

"Мислим да је најважније што је Србија успела да ЗСО представи као главни предуслов за било какве даље кораке у процесу нормализације односа. С тим што није поменута ЗСО него самоуправа за Србе која ће се, пре свега, градити на основу Бриселских договора које одреди представник ЕУ, односно посредник", каже Стефан Сурлић, доцент Факултета политичких наука.

Дугогодишњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић наводи да је веома важно што ЗСО није део мапе пута, већ процеса који је већ био у Бриселу и који је договорен пре десет година. "Према томе, тамо постоје принципи, садржај и не дозвољава се релативизација оног што је упаковано у тај садржај", рекао је Стојановић.

Курти о преговорима обавестио амбасадоре акредитоване у Приштини

О детаљима последње рунде преговора премијер привремених институција у Приштини у четвртак ће известити посланике. У међувремену, о томе је информисао амбасадоре акредитоване у Приштини. Амерички дипломата изнео је очекивања Вашингтона.

"Од Куртија имамо стална очекивања да ради са нама како би испунио оно на шта се Косово обавезало и да формира Заједницу општина са српском већином, што је део овог процеса. Данас смо се сагласили да је значајно да се крене напред са применом свих делова основног споразума, као и да треба радити на примени анекса европског предлога", навео је Џефри М. Ховенијер, амбасадор САД у Приштини.

Са Ховенијером су разговарали и представници Српске листе, али о изборима који ће се у четири општине на северу одржати крајем априла. У саопштењу наводе да на изборе неће док се не испуне захтеви због којих су напустили институције – формирање Заједнице српских општина и повлачење косовских специјалаца са Севера.