Таковска 10: ЕУ план за КиМ - да ли је имплементација кључ

Пре седам дана коначно смо видели текст предлога споразума Европске уније односно француско-немачког предлога о којем слушамо месецима.

Текст никога није оставио равнодушним, ни у Београду ни у Приштини, на обе стране мало је оних који о њему говоре позитивно.

Гостујући на РТС-у председник Србије Александар Вучић рекао је да понуда није оставила простор за преговарање и компромисе, али да би се такав простор можда могао пронаћи током имплементације. И да је зато тај процес изузетно важан.  

Зоран Миливојевић, бивши дипломата рекао је у емисији Таковска 10 да постоји претходно питање, а то је Заједница српских општина.

"То је покушај да се апсорбује кроз тај предлог. Један од резултата прошлог понедељка је чињеница да је ЗСО на дневном реду, иако је пре тога било уверавања да неће бити, са свих страна", рекао је Миливојевић.

Како каже, оно решава питање положаја српског народа пред разговоре о нормализацији. "О тачки 7 не треба да се разговара, зато што мора да се реши претходно питање", изричит је Миливојевић.  

Миливојевић каже да се заборавља да смо изнели резерве на овај план. "Оставимо да прође Охрид, да ли ће се разговарати о примени плана, наша резерва је на члан 4", додаје Миливојевић.

Према ставу Русије и Кине нема шансе да Косово добије сагласност Савета безбедности за чланство, сматра Миливојевић.

"Поред међународно-правних елемената мора да постоји сагласност централних власти. Не може да прође ако се не гарантује мир и стабилнст. Важан је став Србије и мислим да неће у оваквом облику бити предмет примене члан по члан", рекао је Миливојевић и навео да на пример у члану 1 пише -  добросуседски односи равноправних партнера.

Са којим аргументима ћемо да "баратамо" са Русијом и Кином, пита се Миливојевић додајући да разуме Запад - њима је циљ да испослују. "Али говримо о нашем ставу, да нећемо да признамо, да нећемо да се потврди косовска државност, овај предлог мора да уважи наше резерве, слажем се са онима који сматрају да треба разговарати", каже Миливојевић.

Миливојевић о релаксирању предлога споразма

Миливојевић сматра да има простора да се споразум релаксира и додаје да ЗСО не може да буде део плана, то мора да се реализује као претходно питање. "Они заједницу третирају као мањинско питање признате државе Косово", напомиње Миливојевић.

Према његовим речима, овај план је друга тема, увек има маневарски простор, правни, политички, геостратешки.

"Политички - уступак је учињен - нема међусобног признања, без Србије не може то да се реализује. Полази се од такозваног немачког модела. Сви наши правни аргументи постоје. Нове вратоломије око тачке 4, говоре да се то не може прескочити", наводи Миливојевић.

Да се Американци нису укључили не бисмо ово имали. Ово је покушај из геостратешких разлога да се убрза, сматра Миливојевић. Подсећа да је амбасадор Хил рекао да је тај простор део трансатлантске заједнице.

Наш маневарски простор су принципи и јасан став државе, закључује Миливојевић. 

Човић:  Оно што је потписано 2013. и 2015.  мора да се спроведе 

Небојша Човић, некадашњи председник Координационог центра за КиМ, рекао је да Заједница српских општина мора бити у складу са оним што је потписано 2013. и 2015. године и да мора да се спроведе.

"У тачки 7 немате експлицитно наведену Заједницу спских општина, међутим то што они раде, тражи се модел за Србе као нешто ново, као што је решено у ЕУ, у Немачкој, Француској Белгији... Све је то лепо, али је ово нова преварна радња, да дезавуишу оно што је већ договорено", рекао је Човић.

"То мора да буде у складу са оним што је потписано 2013. и 2015. године. То је цео програм имплементације који треба да се спроведе", рекао је Човић. 

Српска страна, истиче, мора да инсистира на ономе што је потписано и то треба сви да прочитамо.

"Ми увек морамо да се враћамо на почетак, а то је Резолуција 1244. Ја никада нисам одбијао разговоре и преговоре, и то је веома тежак и незахвалан посао, прошло је ту много људи. ЗСО да, али онако како је потписано. То је све разрађено до краја. Не можете да идете даље, а да претходно нисте спровели", рекао је Човић.

У оваквим процесима, каже, морамо да се трудимо да што више останемо за столом. 

Изнео је низ примедби на члан 7 и члан 4 француско-немачког предлога.

Каже да Београд има минималан маневараски простор још од 1999. године, али да се непрекидно бори и да још ништа још није готово.

"Ми морамо да се боримо, а да ће бити притисака биће. Ми морамо да идемо редом како смо потписивали", каже Човић. 

Грубјешић:  Највећа мана предлога што се доживљава као наметнут

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику каже да је највећа мана предлога што се и у Београду и у Приштини доживљава као наметнут, а фокус сада треба да буде на имплементацији споразума.

"Срби са КиМ очекују конткретизацију претходних споразма, а пре свега формирање ЗСО", рекла је Грубјешићева.

Сматра да је важније од рокова квалитет имплементационог плана.

"Да ли је то готово, видећемо. Ово сада је нови оквир за дијалог, и то не може да се занемари ни у Приштини ни у Београду", каже Сузана Грубјешић.

Проблем је што претходни споразуми нису спроведени, и проблем је ако се не спороведу онако како је потписано.

"Примарни циљ за Приштину је сада да пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова сада дају пристанак за евроинтеграције и улазак у Косова НАТО", каже Грубјешићева.

Каже да Србија има врло мали маневарски простор, али да треба да искористи сваки милиметар јер нисмо у прилици да одбијемо европски предлог.

"Ово више није франсуско-немачки предлог већ европски и рекла бих амерички. Нас највише интересује самоуправа за Србе на северу Косова и ЗСО, као и да разјаснимо тачку 4 овог предлога", рекла је Сузана Грубјешић.

Да би се кренуло даље треба имплементирати договорено.

"Да се разумемо, сваки план јесте на неки начин куповина времена. Неће ни неки будући споразум бити идеалан, али процес нормализацији није почео јуче. Ни један до сада није финални. Није то био ни Бриселски, неће ни овај али се иде корак по корак напред", рекла је Сузана Грубјешић. 

Родић: Споразум не може да створи нормалан живот

Филип Родић, новинар, колумниста Вечерњих новости, каже да је први и основни поблем тачке 7 као и осталих тачака што се КиМ већ третира као независна држава. Помиње се питање статуса СПЦ.

"Статус СПЦ је регулсан 800 година, не видим потртебу да то регулише Курти, Борељ или Ескобар. Ненормалност плана је то што се нешто што је нормално поставља у ситуацију ненормалности, статус СПЦ и њен опстанак на том простору", каже Родић.

Родић подсећа да су 24 годне прошле од 1999. године, вратила се "једна мученица у Ђаковицу коју стално малтеретирају". 

"ЗСО би створила услове за бољи живот, али није осмишљена да би се Србина обезбедио нормална живот него живот бољи од нормалног", указује Родић.

Родић каже да стално Запад инсистира да мора да ЗСО буде у складу са тзв. косовским уставом. 

Прича о ЗСО и о плану подсећа на причу о Минским споразумима, наводи Родић, подсећајући да су Меркел и Оланд рекли да је то потписано да би се купило време.

"За сад нико није рекао да је Бриселски споразум потписан да би се купило време али је по свему судећи то био случај", истакао је Родић. 

Родић каже да је споразум мртво слово на папиру без анекса. "У томе је наш маневарски простор, сама чињеница да ћемо о нечему да разговарамо. Сви споразуми које смо постигли са другом страном, не само о КиМ, него и на Дејтонски, све смо спроводили, чак и више", напомиње Родић. 

"Споразум не може да створи нормалан живот јер не постоји спремност Приштине", закључио је Родић.