Европска комисија за немачко-француски план, интегрисaће га у дијалог
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласила је да ЕК подржава немачко-француски предлог за решење косовског питања и интегрисаће га у дијалог Београда и Приштине.
Фон дер Лајенова је на конференцији за штампу по завршетку Самита Берлинског процеса позвала две стране на постизање договора, и рекла да се ради о проблему који је могуће решити, а који стоји на путу бржем прикључењу региона у ЕУ.
Немачки канцелар Олаф Шолц поручио је да је потребно да се превазиђу билатерални конфликти и да је добро што се воде разговори.
Указао је да је ове године постигнут напредак у решавању билатералних конфликата, наводећи решавање спора Бугарске и Северне Македоније, што је омогућило отварање приступних преговора Скопљу и Тирани.
"То важи и за Србију и Косово, које морају да постигну договор. Немачка и француска влада, као и Европска комисија, сви се трудимо да то омогућимо и зато смо тако активни у разговорима са обе стране. Надамо се да ће брзо доћи до напретка у процесу дијалога две владе и да ће уследити договор", нагласио је Шолц на конференцији за штампу по завршетку Самита Берлинског процеса.
Рекао је да се нада брзим резултатима.
Албански премијер Еди Рама, чија ће земља бити домаћин следећег Самита Берлинског процеса, оценио је да нови план пружа јединствену шансу не само Београду и Приштини, већ и целом региону.
"Надам се да ће обе стране то схватити озбиљно и да ће разумети да је сада време да се дâ значајан допринос целокупној европској архитектури", додао је Рама.
На питање о убрзању приступног процеса земаља региона, Шолц је рекао да се нада да ће што пре доћи до пријема у чланство.
"Од одлука из Солуна прошло је већ 19 година. Нико није веровао да ће бити потребно 20 година да се остваре, и зато морамо сада брже да се крећемо", нагласио је немачки канцелар.
Фон дер Лајенова је нагласила да пут у ЕУ води само преко напретка у испуњавању обавеза.
"Модернизована методологија има за циљ да убрза процес, јер тамо где постоји жеља за спровођењем реформи постојаће и бржи пут. Ако се неко труди, постоји могућност убрзања процеса", додала је председница Европске комисије.
Указала је на то да су уочљиве значајне промене у ЕУ, услед промењене геополитичке ситуације, па су многи свесни да се мора убрзати овај процес.
Шолц: Регионална сарадња кључ убрзања пута ка чланству
Немачки канцелар је оценио да је побољшање регионалне сарадње кључ за убрзање приступног процеса Западног Балкана.
Берлински процес, према његовим речима, допринео је помирењу региона, али и побољшању инфраструктуре и регионалне сарадње.
Данас су, пренео је, предузети кораци у стварању заједничког тржишта које би било компатибилно са правилима ЕУ и у које би биле укључене све државе.
С тим у вези је честитао земљама Западног Балкана на три потписана споразума, оценивши да су они велики успех за грађане региона.
Истакао је да ће споразуми омогућити путовање уз личне карте, признање академских и професионалних диплома, што су све, каже, кораци који побољшавају живот сваког појединца на Балкану.
Указао је на то да је разговарано и о енергетској безбедности те да су се земље Западног Балкана обавезале, заједничком изјавом, на сарадњу у повећању енергетске безбедности и постизању климатских циљева до 2030. године.
Милијарду евра као подршка енергетској безбедности региона
"Остале чланице Берлинског процеса подржаће регион краткорочно и дугорочно у осигурању енергетске безбедности. Краткорочно са 500 милиона евра, а средњорочно са до милијарду евра. Овај самит је показао спремност на сарадњу, а Немачка ће подстицати тај процес", рекао је Шолц.
Указао је да је одлив мозгова проблем, али да искуство ЕУ показује да се људи селе да раде неко време у неку земљу, и онда се врате са новим знањем у своју државу.
За останак грађана у земљи, истиче, потребно је дати наду, осигурати развој, као и будућност, и добра радна места.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен казала је да је Самит био веома успешан, и да све што се ради има за циљ што брже приближити партнере са Западног Балкана.
Указала је да постоје два паралелна пута, а један је приступни процес у којем су стварени значајни успеси.
Нова методологија, каже, показује да је проширење у фокусу Европске комисије, и има за циљ да се укину блокаде и подстакне цео процес.
Навела је да је Европска комисија усвојила план инвестиција на Западни Балкан у вредности од 30 милијарди евра, што је једна трећина БДП-а целог региона.
Други пут је побољшање економске интеграције, додајући да постоји много изазова, пре свега због инвазије Русије на Украјину, што је довело до геополитичког поремећаја.
Фон дер Лајенова је нагласила да на Западном Балкану није важна само сарадња у стварању инвестиционе климе, већ и да се подстакне сарадња у енергетском сектору.
Коментари