Јоксимовић: Чека нас много изазова, важно је да чврсто будемо на европском путу
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже за РТС да je немачки канцелар Олаф Шолц у Београду показао једну важну ствар – да је Немачка прихватила чињеницу да ће ЕУ бити већа и да ће се проширење догодити. Ипак, истиче да крајем јуна у Бриселу неће бити отворен кластер 3, иако је спреман, због неусклађивања са режимом рестриктивних мера према Руској Федерацији. Чека нас много изазова – енергетска, прехрамбена и свака друга криза коју морамо заједно да решавамо и зато је важно да Србија чврсто буде на европском путу, поручује министарка.
Говорећи о томе да ли је због рата у Украјини Србија ближа или даља од ЕУ, министарка Јадранка Јоксимовић каже да је наша позиција чврста и јасна у погледу пре свега поштовања међународног права и наше решености да европски пут наставимо на онај начин како је он дефинисан, како је зацртан по свим правилима које постоје.
"Наравно уз појачана политичка очекивања и изоштрене критеријуме посебно у неким областима које до сада нису биле приоритетне, а које се сада постављају као важне", додала је Јоксимовићева.
Када је реч о рату Украјини, Јоксимовићева наводи да је јасно да је он "донео једну нову дисторзију у међународним односима".
"Управо зато што идемо још дубље не само неки наратив хладноратовске политике и хладноратовских подела, већ чини ми се у неким деловима чак и оштрије реторике и једне значајне промене која се дешава на тлу пре свега европског континента", каже министарка.
Истиче да је ово највећи политичко-безбедносни изазов Европе од пада Берлинског зида, имајући у виду да је у питању сукоб у коме је једна страна нуклеарна сила.
"Наравно да су изоштрена очекивања, а са друге стране нико не жели из Европске уније да буде у ближој или даљој историји на неки начин означен као неко ко је ускогруд, ко није био далековид и ко није дефинисао могућност за Западни Балкан који се доживаљава као геополитички важан простор европског континента и потенцијална криза која би могла да евентуално отвори и на овом простору", додаје Јоксимовићева.
Истиче да је у том смислу утркивање сада у доказивању да "све ове претходне године нису биле неко затварање очију, него да сада радимо убрзано на интеграцији Западног Балкана".
"Нисам баш сигурна да је све било тако, али ово су околности које доносе нове визуре и нову оптику. Наше је да заиста будемо свесни промене, а мислим да јесмо, да позиционирамо Србију на начин да задовољимо и оно што јесте наше поштовање, принципи и потврда поштовања највиших критеријума међународног права и поретка на којем почива савремена Европа иако је то било на нашем примеру више пута кршено, али баш зато нас обавезује да покажемо нашу принципијелност", наглашава Јоксимовићева.
"Очекивања постоје и иду у том правцу да покажемо већу приврженост"
Посланици Спољнополитиког одбора Европског парламента данас ће гласати о резолуцији, која неће бити правно обавезујућа на гласању у пленуму у јулу. У њој се Србија позива да се хитно усклади са санкцијама Русији и да се споразум Београда и Приштине оконча међусобним признањем. На питање да ли су то нови услови, Јоксимовићева каже да су то ставови које знамо одавно.
"То су ставови појединих земаља који нису први пут изнети, али се ради о концепту Европске уније. У ЕУ постоји статусна неутралност зато што постоји пет држава које не признају тзв. независно Косово и због тога документи и наш преговарачки оквир јесте статусно неутралан и не постоји захтев за међусобним признањем. То би било уметање унапред очекивања како ће се тај процес дијалога окончати, а у документима и преговарачком оквиру јасно пише свеобухватним споразумом о нормализацији односа до којег би требало да доведе читав низ претходно испуњених мањих споразума о којима је и канцелар Шолц у Београду причао", поручује министарка.
На питање колики је маневарски простор када је реч о санкцијама, министарка каже да се ту не ради о маневарском простору, као и да је Србија у старту показала потпуну приврженост – делимо исте вредности поштовања међународног мира и поретка и неповредивости територијалног интегритета.
"Ми смо показали гласајући за резолуције у УН и многим другим високим и значајним телима мултилатералног света и око тога нема дилеме. Рестриктивни режим или аутономне мере и рестриктивни режим санкција је за нас изазован из више разлога и мислим да смо о томе више пута говорили и да наши грађани то потпуно разумеју", каже она.
"Да ли ће то утицати на однос према нама у ЕУ и однос према перцепцији наше посвећености европским вредностима – хоће, зато што постоји сада једно готово унисоно размишљање у ЕУ које иде на потпуну изолацију Руске Федерације која ће дуго трајати", додаје министарка.
Истиче да очекивања наравно постоје и да иду у том правцу да покажемо већу приврженост и веће поштовање одлукама које је заједнички донела ЕУ.
"Шолц показао да је Немачка прихватила да ће се проширење догодити"
Указала је да је немачки канцелар Олаф Шолц када је дошао у Београд показао једну важну ствар – то је да је Немачка прихватила чињеницу да ће ЕУ бити већа и да ће се проширење догодити.
"Нисам сигурна да су све земље искрено прихватиле ту чињеницу и мислим да различити концепти говоре у прилог томе да се котрљају различите идеје, али да је суштина у том размевању да нешто мора да се деси уколико ЕУ жели да врати конкурентност на Западни Балкан", навела је.
Указала је да да око тога са Србијом нема дилеме, као и да ми имамо наш пут.
"Пре мање од две године је усвојена нова методологија преговора, француски предлог, који је Србија једина активно активно и ангажовано прихватила", додаје.
Говорећи о томе да се за француски предлог каже да је другоразредно чланство, Јоксимовићева каже да никада не би била министарка за европске интеграције у земљи која хоће другоразредно чланство.
"Ми хоћемо чланство онако како јесте, наравно да су добродошле све идеје продубљивања сарадње и интеграције и пре чланства – то није супротно једно другом, то може да помогне псоебно када је у питању Србија", каже Јоксимовићева.
Додала је и да су сви нови предлози које чујемо најмање усмерени на земље које су дубоко у процесу приступања ЕУ и да се тражи решење за давање могућности европске перспективе и другим земљама.
Навела је да је 23. и 24. јуна у Бриселу конференција на високом нивоу, којим се завршава француско преседавање, као и да је идеја била да се види да ли може да се направи неки продор према Северној Македонији и Албанији у смислу отварања преговора.
"Што се нас тиче ми смо потпуно спремни за отварање кластера 3 – конкурентност и инклузивни раст, међутим, јасно је било да нећемо отворити кластер у јуну управо због неусклађивања са режимом рестриктивних мера. Нисам баш оптимиста ни што се тиче других, али има времена до краја године, чека нас много изазова – енергетска, прехрамбена и свака друга криза коју морамо заједно да решавамо и зато је важно да Србија чврсто буде на европском путу", закључила је Јокисмовићева.
Коментари