Скупштина усвојила сет изборних закона

Скупштина Србије усвојила је сет изборних закона којима би требало да се побољшају изборни услови за следеће изборе који су најављени за 3. април. 

Предлози изборних закона настали су као исход паралелних међустраначких дијалога о изборним условима, који су вођени са и без европосредника, као и на основу препорука ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције.

Посланици су усвојили Предлог закона о избору народних посланика, о локалним изборима, о избору председника Републике, као и Предлог закона о финансирању политичких активности и измене Закона о спречавању корупције.

Влада је прихватила неколико амандмана на ове законе: да се кандидатуре за председника Републике проглашавају жребом, а не по редоследу којим су поднети предлози кандидата, да бирач може подржати само једну листу, као и да се учесницима избора на почетку кампање додели 40 одсто средстава, а преосталих 60 одсто након што пређу цензус од три одсто.

Очекује се боља контрола избора с обзиром да ће опозиција имати своје чланове у РИК-у, као и најмање 16.000 чланова у бирачким телима широм Србије.

Предлозима закона се не мењају суштински аспекти избора за народне посланике, избора за председника Републике и одборнике скупштина јединица локалне самоуправе, односно задржавају се досадашња законска решења која се могу и сматрати основним постулатима изборног процеса у Србији.

Новине које доносе ова три изборна закона су значајне пре свега у погледу заштите права у изборним поступцима и лакшег кандидовања политичких странака националних мањина, као и у погледу организације и транспарентности рада органа за спровођење избора.

Националне мањине неће морати да прикупљају 10.000, већ 5.000 потписа да би им листа била проглашена.

Веће плате за намештенике који обављају пратеће послове

Скупштина је усвојила и Закон о платама државних службеника и намештеника којим се мењају коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених намештеника, који обављају пратеће помоћно-техничке послове у државним органима.

Зараде ће се увећати зараде за преко 4.500 намештеника од треће до шесте платне групе, што ће створити услове за адекватно разликовање у вредновању послова различите сложености, унапредити њихов материјални положај и допринети мотивацији запослених и квалитету њиховог рада.

Усвојен Закон о социјалном предузетништву

Посланици су усвојили и Закон о социјалном предузетништву којим се правно регулише такав начин пословања.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је у начелној расправи да социјално предузетништво представља посебан начин пословања где, као и код сваког предузетништва, постоји економска компонента, али са социјалном димензијом.

Закон предвиђа и пружање активне подршке тим субјектима од стране државе, како финансијске, тако и нефинансијске природе што ће бити утврђено програмом развоја који доноси Влада на период од пет година.