Обнова куће нацистичког колаборационисте као подстицај за дијалог

Обнова ће бити обављена у оквиру пројекта Европске уније (ЕУ) "Културно наслеђе као покретач дијалога међу заједницама и социјалне кохезије" који доприноси стабилности и миру (ИцСП).

У објави УНДП-а наводи се да су кућу у старом центру града изградили 1930. године аустријски архитекти и радници.

Представља западноевропску модернистичку архитектуру и карактеришу је декоративни елементи екстеријера. Као таква, једна је од првих кућа овог стила у Митровици – и на Косову.

Ко је Џафер Дева 

Након ове објаве неколико медија на српском у Чаглавици и Косовској Митровици објавило је ко је Џафер Дева. Квислиншки градоначелник Косовске Митровице и министар унутрашњих послова Албаније за време немачке окупације, преноси Радио КиМ.

Износи да се у обелодањеној архиви америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) насловљеној "Nazi War Crime Disclosure Act" наводи да је Дева у Београду, у лето 1943. добио инструкције Немачке врховне команде за Балкан да оформи владу која ће водити рачуна да циљеви Немачке не буду ометени, а већ октобра исте године постао је министар унутрашњих послова у Тирани.

Исти извори наводе и да га је Хитлер одликовао 1944. године, али га и означавају као једног од налогодаваца убиства више од 80 грађана Тиране због сумње да су антифашисти.

"Један број кључних позиција био је резервисан за људе на које су Немци могли у потпуности да се ослоне. Џафер Дева, министар унутрашњих послова, на пример, био је отворено пронемачки Албанац, који је био посебно активан у регрутовању за квислиншке снаге. И он и премијер Реџеп Митровица били су староседеоци присаједињене територије (Косова)", наводи се у архивском документу обавештајне агенције САД током Другог светског рата (ОСС).

Дева је такође познат и по активној улози у регрутовању бораца у озлоглашену СС дивизују "Скендербег".

"Пренамена куће изазива подозрење неалбанских заједница у искреност пројекта" 

Музејски саветник Музеја жртава геноцида др Ненад Антонијевић и кустос Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић истим поводом су за портал Коссев написали да пренамена куће Џафера Деве у регионални центар за културне активности Косовске Митровице у оквиру пројекта "Културно наслеђе као покретачка сила дијалога међу заједницама и друштвене кохезије" у најмању руку изазива подозрење неалбанских заједница Косовске Митровице у искреност поменутог пројекта.

У најгорем случају, представља покушај заснивања процеса помирења међу албанском и другим неалбанским заједницама (у овом случају, српском и јеврејском) на чињеници да је за узор складног, толерантног и мирног међуетничког живота на Косову и Метохији истакнута особа чија су дела током Другог светског рата била све само не покретачка сила дијалога међу заједницама и њихове друштвене кохезије.

За неупућене особе, или пак оне које површно познају историју Другог светског рата у Краљевини Југославији (1941–1945), Џафер Дева (1900/1904–1978), рођен у Истанбулу 1900. према једном извору или рођени Митровчанин од 1904. године према другим информацијама, био је истакнути сарадник Вермахта, редовне војске нацистичке Немачке којој је поверена управа над окупационом зоном "Србија" (обухвата простор данашњег Баната и територију од Београда до Косовске Митровице и Подујева), која заједно са Солуном чини већу окупациону целину под називом "Југоисток".

Поред тога што је био срески начелник косовскомитровачког среза током трајања немачке окупације, генерал Ханс Густав Фелбер – командант окупационе целине "Југоисток" и зоне "Србија" од 15. августа 1943. до 26. септембра 1944. године – у извештају описује Деву као основну покретачку снагу на Косову и Метохији, те да су његове акције против партизана премашила сва очекивања Вермахта.

Није случајно специјални опуномоћеник Министарства спољних послова нацистичке Немачке за Југоисток (читај, Балкан) Херман Нојбахер, инсистирао да се Косовски пук – добровољачки милицијски одреди Албанаца које је организовао Џафер Дева, под командом Бајазита Бољетинца, не инкорпорирају у СС трупе како би могли бити употребљени на ширем простору Косова, Метохије, западне Македоније и Албаније ради борбе против антифашистичких покрета и чувања залеђа немачким трупама.

Ипак, у току марта 1944. године, највећи део припадника Девине милиције ступа у 21. СС дивизију "Скендербег". Међутим, Џафер Дева није се истицао само у борбама против југословенских и албанских партизана (посебно се истичу активности његовог Косовског пука у Тирани почетком фебруара 1944. године приликом којих је убијено 84 особа), већ и терором над цивилним становништвом Косова и Метохије. Два случаја су од посебног значаја, а као и злочини у Тирани, претходе утапању Косовског пука у СС трупе.

Страдање Јевреја почело је у првим данима немачке окупације Митровице 

Страдање Јевреја Косовске Митровице почиње практично већ у првим данима немачке окупације, дакле током априла и маја 1941. године. Дева, истакнута личност косовскомитровачког округа, издаје 20. маја 1941. године наредбу о одузимању јеврејских имања (Сигнатура документа: Јеврејски историјски музеј, К - 22, 1а - 3/9, рег. број 3728), а у јеврејске радње постављају се комесари, припадници албанског Косовског комитета.

Синагога је демолирана, књиге и документи из архива уништени. Јевреји су морали на левој руци да носе жуту траку, док су на њиховим радњама осванули натписи "Јüdichafen Geschäft".

Ситуација у којој се обрела јеврејска заједница Косовке Митровице погоршава се током августа када немачке окупационе снаге, уз помоћ сарадника из албанске заједнице, спроводе мушкарце, од 21 до 55 година, у косовскомитровачки затвор.

Током фебруара 1942. године, интерниране су и жене са децом, а већ у марту пристижу у затвор Јевреји из Новог Пазара, Дуге Пољане, Сјенице и Тутина. Према истраживањима Кристофера Браунинга, група од око 500 Јевреја спроведена је у немачки логор на Старом сајмишту у марту 1942. године. До 10. маја, највећи број особа из те групе угушен је у камиону - гасној комори.

Након капитулације Италије током септембра 1943. године, немачка окупациона зона на Косову и Метохији шири се и на остала већа места где, поред Албанаца, живе Срби и Јевреји. Сходно томе, и утицај Џафера Деве расте и територијално бива проширен.

Као што смо споменули, иако не командује Косовским пуком на терену – формираним октобра 1943. године превасходно ради борбе против антифашиста и народноослободилачког покрета у Албанији – његова улога у оснивању и управљању је круцијална.

Штавише, користећи положај министра унутрашњих послова у влади Реџепа Митровице, њено седиште је у Тирани, на располагању су му знатна средства. Управо је тај пук, на свом путу ка Скадру и Тирани, од 3. до 8. децембра 1943. у Пећи починио бројне злочине над српским, цивилним становништвом.

Након хапшења и убијања људи са списка сумњивих особа, у ноћи између 3. и 4. децембра, наступила је хајка на недужне цивиле. Град је блокиран. Припадници Косовског пука упадали су у српске куће, одводили мушкарце које би првих дана држали затвореним у кулама Зејнел бега и Шевћет бега Махмутбеговића или у кафани Сали Даке. Ноћу су извођени на стратишта око града, убијани, а тела остављана или бацана у Бистрицу.

Последњих дана "чишћења" Пећи, заточеници нису више затварани већ директно одвођени на реку и околна стратишта.

Порука је послата српској заједници, а жртве су примарно били угледни и богати људи пећанског краја (трговци, кафеџије, бивши државни чиновници, пензионисана војна лица, занатлије).

Због ових примера, не улазећи у улогу Џафера Деве у организовању Друге призренске лиге, у припремању и извођењу злочина на Косову и Метохији током 1944. године над српским и јеврејским становништвом, као и у начине на које је Деви било омогућено да избегне одговорност за извршене злочине над Србима, Албанцима и Јеврејима, сматрамо у најмању руку непримереним одлуку УНДП-а да подржи оснивање и смештање регионалног центра за културу у кућу поменуте особе; посебно ако је донаторима – агенцији Уједињених нација за развој и Европској унији – заиста стало до, како гласи назив самог пројекта, дијалога међу заједницама Косовске Митровице и њихове друштвене кохезије", навели су у реакцији Антонијевић и Радојковић.